Zavisnost od društvenih mreža je poremećaj ponašanja u kojem tinejdžeri ili mladi postaju oduševljeni društvenim medijima i nisu u stanju da smanje ili prestanu da prate onlajn sadržaje uprkos jasnim negativnim posledicama i ozbiljnim nedostacima.

Zavisnost mladih i adolescenata od društvenih mreža je izraženija nego kod ljudi srednjih i starijih godina. Prvo, društvene mreže su popularan trend, pa stoga mnogi mladići i devojke, da bi išli u korak sa vršnjacima, pokušavaju da provode dosta vremena na društvenim mrežama, koje ih, zauzvrat, privlače. Ne zovu ih džabe “mrežama”.

Većina adolescenata još nema takvo životno iskustvo, takvu odgovornost kao stariji ljudi, ne moraju da posvećuju mnogo vremena porodici, kućnim obavezama, finansijskoj sigurnosti. Adolescenti i mladi ljudi koji još nisu formirali svoju individualnost preterano zavise od mišljenja drugih ljudi. Objavljuju svoje fotografije, selfije, da privuku pažnju, da izazovu odobravanje. Naviknu se da žive „onlajn”, a u tome nema toliko dobrog.

Prema najnovijim podacima, tinejdžeri provode 59,6% svog vremena na internetu, tj. društvenim mrežama. Ovi sajtovi su od velikog značaja za decu – ovde oni formiraju svoje mišljenje o tome šta se dešava u svetu, sklapaju nova poznanstva, ispunjavaju se i dele svoje tajne.

Može li virtuelno društvo štetiti deci, koji su znaci zavisnosti od društvenih mreža i kako zaštititi dete?

• Najlakši način da ostanete povezani sa prijateljima;
• Možete uopznati nove prijatelje sa sličnim interesovanjima;
• Usavršavanje komunikacijskih veština. Ako je dete stidljivo, ako ga njegova stidljivost sprečava da se druži sa vršnjacima, usavrši komunikacijske veštine, isproba različite stilove ponašanja i dobije potvrdu, to može na internetu;
• Prostor za samoizražavanje;
• Pristup novim informacijama – Besplatni kursevi, video snimci, filmovi, knjige i vesti se distribuiraju na društvenim mrežama kroz tematske grupe a pretplate pomažu detetu da sistematski uči.

• Nisu sve informacije na društvenim mrežama korisne – Neadekvatni i ,,prazni,, sadržaji odvlače pažnju i vreme detetu.
• Manjak sna – Deca koja su zavisna od društvenih mreža pate od nedostatka sna.
• Pogoršanje socijalnih veština – Sposobnost da komunicira i piše može i da se pogorša na društvenim mrežama. U instant messengerima, deca ignorišu sintaksu i interpunkciju, izražavaju emocije nalepnicama i zaboravljaju koliko su izrazi lica, intonacija i „izgovor“ emocija važni za one oko njih u stvarnom svetu. To često čini decu nepredvidivom, nestrpljivom, i netolerantnom. Stradaju i veštine iz stvarnog života koje „nisu potrebne“ za dobijanje pažnje i divljenja u virtuelnom svetu. Poremećaje u komunikaciji ima i 27 odsto dece koja su zavisna od telefona i društvenih mreža.
• Na internetu ima toliko informacija da deca jednostavno ne mogu da odvoje vreme da ih razumeju. Stoga suviše lako veruju u ono što čitaju, a njihova sposobnost logičkog razmišljanja postepeno se smanjuje.
• Sukob između očekivanja i stvarnosti – Prijatelji stečeni na društvenoj mreži možda nisu oni za koje se predstavljaju. Uticaj društvenih mreža na dete može da ga učini povučenim, pa čak i da izazove depresiju;
• Neprikladan sadržaj.
• Sajber maltretiranje – Ponašanje vršnjaka na društvenim mrežama ponekada može biti i takvo da predstavlja vid maltretiranja. Dete koje je na primer promenilo školu jer je u njoj trpelo vršnjačko nasilje na društvenim mrežama nastavlja da trpi jer na njima ne može da se sakrije, nailaziće na poruke, komnatre pominjanja.

• Zavisnost od javnog mnjenja (lajkova, šerova, komentara) i visokih standarda;
• Narušavanje fizičkog i mentalnog zdravlja kao i optimalnog funkcionisanja nervnog sistema;
• Povećanu ranjivost na sajber maltretiranje;
• Osećaj usamljenosti i depresije;
• Gubljenje vremena.

Redovno listanje kroz slike, postavljanje i primanje pozitivnih afirmacija i drugih stimulansa stvaraju dopamin u mozgu. To dovodi do osećaja zadovoljstva i nagrade koji otežavaju zaustavljanje ponašanja. Zbog osećaja zadovoljstva i nagrade mozak sve vište traži ove sadržaje.

To rezultira dodatnim vremenom provedenim na platformama društvenih mreža. Vremenom počinje da se formira tolerancija, što dovodi do povećane potrebe da se posveti više vremena na mreži kako bi se stvorilo više dopamina. Vremenom, tolerancija može dovesti do zavisnosti.

Različite kompanije dizajniraju svoje platforme planski kako bi naterale korisnike da ih sve više koriste.

Imajte na umu da prisustvo na društvenim mrežama ne znači zavisnost. Međutim, trebalo bi da se konsultujete sa specijalistom ako vaš tinejdžer počne da pokazuje znake zavisnosti od društvenih mreža kao što su:

• Oseća se krivim što nije objavio ili reagovao na postove;
• Pokazuje znake anksioznosti;
• Više brine o svom imidžu na mreži nego o ljudima oko sebe;
• Pokazivanje nemogućnosti da se isključi sa društvenih mreža;
• Počne da vas laže da bi sakrio stepen upotrebe društvenih mreža;
• Pojava depresije ako nije na društvenim mrežama;
• Odvaja se od drugih da bi provodio više vremena na društvenim mrežama;
• Zanemarivanje školskih ili kućnih poslova zbog vremena provedenog na društvenim mrežama;
• Deluje uznemireno kada ne može da se priključi na internet;
• Ljutnja kada se suoči sa tim koliko koristi društvene mreže;

Vaš tinejdžer takođe može doživeti fizičke znake zavisnosti od društvenih mreža, uključujući:

• Stalne glavobolje
• Bol u leđima
• Fluktuacija težine
• Problemi sa spavanjem

Zavisnost od društvenih medija je jedan od mnogih primera zavisnosti od interneta. Ne postoji formalna dijagnoza koja se koristi za zavisnost od interneta. Međutim, profesionalci ga često dele u sledeće grupe:

• Društvene mreže
• Internet kompulzije, poput kockanja na mreži
• Sajber veze
• Traženje informacija
• Igre

U programu kompleksne korekcije najefikasnije su se pokazali tretmani bihevioralne i kognitivne psihoterapije.

Vrsta plana lečenja koji je najprikladniji za vaše dete zavisi od njegove ličnosti.

Naši stručnjaci u Centru razumeju da tinejdžeri mogu osetiti potrebu da pobegnu u sajber svet kako bi izbegli probleme u stvarnom životu.

Program se zasniva na pristupanju osnovnim problemima koji izazivaju zavisnost kod deteta i predstavljanju boljih načina da se nosi sa različitim situacijama. Naš cilj je da poboljšamo mentalno stanje vašeg tinejdžera do tačke u kojoj će naučiti da postavlja odgovarajuće granice koje se odnose na korišćenje društvenih mreža.