Anksioznost lečenje psihoterapeut simptomi

Anksiozni poremećaji su stanja koja karakterišu preterana i/ili neprikladna anksioznost i strah. Vredi naglasiti da anksioznost sama po sebi nije patološko stanje, već je unutrašnji mentalni signal koji ukazuje na opasnost u spoljašnjem svetu i potrebu da se mobilišu snage kako bi se eliminisala pretnja („bori se ili beži“).

Anksiozni poremećaj je odstupanje anksioznosti od normalnog nivoa, najčešće naviše, što dovodi do remećenja čovekove adaptacije, stalne napetosti, ponekad smanjenja radne sposobnosti i ometanja u odnosima sa drugim ljudima.

Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja:

• Fobični anksiozni poremećaji (fobije), u kojima se osoba plaši nečeg specifičnog (agorafobija – strah od otvorenih prostora i mesta na kojima možete biti bez pomoći, socijalna fobija – strah od javnog govora, jednostavne fobije – strah od bilo čega: pauka, zmija , zaraza itd.)
• Panični poremećaj karakterišu napadi veoma intenzivne anksioznosti (pogledajte odeljak o paničnom napadu).
• Generalizovani anksiozni poremećaj, kog karakteriše uporna anksioznost (više od 6 meseci), koja se proteže na različite, ponekad beznačajne događaje, sa izraženom napetošću, anksioznošću i osećajem nadolazeće opasnosti u svakodnevnim događajima i problemima; razne strahove, brige, slutnje, od kojih čovek pati tokom dana.
• Mešoviti anksiozni i depresivni poremećaj koji kombinuje simptome anksioznosti i depresije (tj. loše raspoloženje sa gubitkom želje i uživanja u životu (pogledajte odeljak o depresiji).
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj – u kojem su u prvom planu simptomi opsesivnih misli i opsesivnih radnji koje imaju za cilj da se otarase, odvrate svest od patološke anksioznosti. (Pogledajte odeljak o OKP)

Anksioznost kao simptom u različitim varijantama javlja se kod svih psihičkih poremećaja, u kombinaciji sa drugim simptomima. Anksioznost može biti i slobodno lebdeća i udružena, odnosno maskirana ili prekrivena drugim simptomima (astenija (slabost, razdražljivost), somatski bolovi i tegobe, opsesivne misli i radnje). Anksioznost može biti praćena mnogim drugim simptomima: mentalni (razdražljivost, loša koncentracija, itd.), somatski (bol i napetost u mišićima, suva usta, nelagodnost u gastrointestinalnom traktu, otežano disanje, nelagodnost u srcu, lupanje srca, učestalo mokrenje, nestanak erekcije, smanjen libido, menstrualni poremećaji, vrtoglavica itd.)

Međutim, u većini slučajeva, sa anksioznim poremećajima, samo-lečenje može biti neefikasno, što dovodi do komplikacija u toku bolesti, kao što su zavisnost od alkohola (ili droga), depresija, psihosomatski poremećaji itd.

Najefikasniji korak ka prevazilaženju patološke anksioznosti je kontaktiranje specijalista posebno obučenih za dijagnostiku i lečenje anksioznih poremećaja. U procesu dijagnostikovanja i lečenja anksioznih poremećaja, specijalista zajedno sa klijentom rešava sledeće zadatke:

• Identifikacija i tačan opis uzroka koji su izazvali anksioznost, njenih psiholoških izvora sa izborom najefikasnijih terapijskih mera.
• Određivanje pravca lečenja.
• Određivanje terapijskog paketa

U nekim slučajevima, anksiozni poremećaj je povod da razmislite o sebi i svom životu kako biste ga promenili na bolje (odnosno, ne samo da smanjite anksioznost, već da razvijete sposobnost da živite bogat život, da se ostvarite u odnosima i profesionalnim aktivnostima).

Psihoterapija je najbolji saveznik na tom putu. Naš cilj je da minimiziramo upotrebu farmakoterapije, postižući dugoročno održiv rezultat.

U našem Centru program lečenja obuhvata sledeće oblasti koje vam omogućavaju da postignete najefikasnije i održive rezultate:

• Individualna kognitivno bihevioralna psihoterapija
• Terapija izlaganjem
• Mindfulness
• Individualna i grupna bihevioralna terapija
• Asertivni trening