vrsnjacko nasilje kako reagovati

vrsnjacko nasilje kako reagovati . Uopšteno govoreći, maltretiranje se može definisati kao neželjeno, agresivno ponašanje koje uključuje neku vrstu neravnoteže moći.

Vršnjačko nasilje

Uopšteno govoreći, maltretiranje (eng. bullying) se može definisati kao neželjeno, agresivno ponašanje koje uključuje neku vrstu neravnoteže moći. Maltretiranje nije ograničeno na fizičko zlostavljanje – verbalno, emocionalno i sajber maltretiranje je takođe uobičajeno u mnogim školama. Da li ste znali da preko 70% učenika navodi da je maltretiranje problem u njihovoj školi?

Iako je maltretiranje obično povezano sa decom i adolescentima, ono utiče i na odrasle. Pomaganje detetu u situaciji nasilja može biti komplikovano i često zahteva saradnju između roditelja, dece, nastavnika i psihologa.

Ako ste zabrinuti da je vaše dete zlostavljano, posebno je važno da pitate dete kako je prošao njegov dan u školi. Pošto se neka deca osećaju neprijatno zbog maltretiranja, direktno pitanje o ovoj temi možda vam neće pomoći da pronađete odgovor.

Maltretiranje može doprineti da se učenici osećaju socijalno izolovanim, bezvrednim ili depresivnim. Pored toga, psihološki efekti maltretiranja mogu trajati dugo i u odraslom dobu i povećati šansu da osoba isplji neki od oblika anksioznih poremećaja.

Kontaktiranje psihologa može biti dobar način da pomognete svom detetu da prevaziđe maltretiranje ili nasilje. Zajedno, vi i vaš psiholog možete identifikovati zdrave strategije za poboljšanje ukupnog kvaliteta funkcionisanja vašeg deteta u školi.

Maltretiranje se može pojaviti u bilo kom uzrastu, od predškolskog do odraslog doba. Istraživanja su pokazala da je 33% učenika srednjih škola i 19,5% srednjoškolaca prijavilo da su doživeli maltretiranje u školi, a 15,7% srednjoškolaca je izjavilo da su bili podvrgnuti elektronskom maltretiranju (tzv. sajber maltretiranje).

Skoro sva deca će se u nekom trenutku susretsi sa vršnjačkim nasiljem ili kao nasilnik, ili kao žrtva i/ili posmatrač drugih koji su zlostavljani. I dečaci i devojčice mogu biti maltretirani. Iako odrasli često smatraju da je maltretiranje normalan deo detinjstva, to nije norma. Za mnoge žrtve, zastrašivanje uzrokuje fizičku i/ili emocionalnu štetu. Štaviše, sami zlostavljači internalizuju negativna ponašanja koja, ako se ne ispravljaju, mogu dovesti do daljeg zlostavljanja.

Forme maltretiranja

  • Zadirkivanje
  • Oštećenje ličnih stavri
  • Pretnje
  • Ignorisanje i otuđenje
  • Zastrašivanje
  • Progon
  • Fizički napad
  • Elektronsko maltretiranje (cyber bullying)

Kako se maltretiranje manifestuje?

  • Nasilnik i žrtva  su u nekoj vrsti odnosa;
  • U ovim odnosima postoji neravnoteža moći i/ili snage (moralne, fizičke) ili žrtva veruje da ta neravnoteža postoji;
  • Agresor namerno šteti;
  • Akti agresije se sistematski ponavljaju dugo vremena;
  • Sami po sebi, udarci, uvrede, guranje ili druge agresivne radnje nisu nužno manifestacije maltretiranja – na primer, ako se to desilo jednom ili u sukobu ravnopravnih strana.

Osnovni vidovi maltretiranja i po čemu se razlikuju fizičko i psihičko maltretiranje

Postoje dva osnovna vida maltretiranja, fizičko i psihičko

Fizičko maltretiranje je svaka štetna radnja koja uključuje direktan fizički kontakt između počinioca i osobe koja trpi. Na primer: šamari, udarci, štipanje, pljuvanje, udaranje, saplitanje.

Psihičko maltretiranje je svako maltretiranje bez direktnog fizičkog kontakta. Na primer: uvrede, ismevanje, prinuda da se počine ponižavajuća dela, ignorisanje.

Verbalno maltretiranje – ponižavanje, pretnje i uvrede, uključujući i neprijatne izjave upućene prijateljima i rođacima žrtve, ismevanje, prozivanje.

Neverbalno maltretiranje – batine, udarci, ogrebotine, guranje, oštećenje imovine.

Direktno – Sam nasilnik izražava agresiju prema žrtvi.

Indirektno – Preteći ili prezrivi pogled, kolutanje očima, ignorisanje, ogovaranje, podsticanje drugih.

Na internetu – pretnje, uvrede, krađa i distribucija ličnih podataka.

Fizičko maltretiranje automatski postaje psihičko, jer svako maltretiranje šteti psihi, dovodi do stresa, dovodi do pada samopoštovanja i narušavanja samopouzdanja kod žrtve.

Maltretiranje u školi

Ovo ponašanje, za razliku od mobinga, nema svrhu. Nasilnik je fokusiran na sam proces. Napada slabijeg da bi se afirmisao na njegov račun, prikrio svoje komplekse i strahove, izbacio svoj bes i bol na drugog ili privukao pažnju na sebe.

Primeri maltretiranja u školi:

  • Razred ignoriše/bojkotuje jednog od učenika;
  • Grupa srednjoškolaca sistematski uzima džeparac od mlađih učenika;
  • Jedan učenik sapliće drugog, podiže ga, tuče, vređa;
  • Razred sistematski fizički i verbalno napada jednog od učenika;
  • Jedan ili više nastavnika potcenjuju učenika, ismevaju ga, vređaju ga i šire glasine o njemu.

Posledice vršnjačkog nasilja

I žrtvama i nasilnicima je teško da se prilagode društvu. Prvi se osećaju usamljeno, teško im je da sklapaju prijateljstva. Ovi drugi i oni koji su bili u obe uloge osećaju se izolovano od društva.

Prema SZO, posledice se mogu manifestovati kroz:

  • Zavisnosti (alkoholizam, zavisnost od droga);
  • Probleme u seksualnoj sferi;
  • Mentalne poremećaje;
  • Teškoće u pronalaženju i zadržavanju posla;
  • Poremećaje u ishrani;
  • Agresiju i autoagresiju (samopovređivanje, negativan i grub odnos prema sebi).
  • Somatske probleme uključujući slab apetit, glavobolje, poremećaje spavanja, bolove u stomaku, umor i česte prehlade.

Ako ste suočeni sa ovim i ne možete sami da rešite problem, obratite se našim stručnjacima. Naši psiholozi će vam pomoći da prevaziđete emocionalne posledice i razvijete novu strategiju za suočavanje sa stresnim situacijama.

Psihoterapija za žrtve nasilja

Biti žrtva maltretiranja može dovesti dopojave teških emocija kao što su bes, stid, anksioznost i izolacija. Terapija može pomoći žrtvama maltretiranja da primete, podele i obrade bolna osećanja, koja ostavljena bez pažnje mogu negativno uticati na nečiju ličnu dobrobit. Neki ljudi koji su žrtve maltretiranja mogu internalizovati ulogu žrtve, što može stvoriti izazove u nečijim odnosima i osećaju sebe.

Obučeni terapeut može pomoći osobi da bolje razume kako ova uloga žrtve utiče na njihove živote, kao i da nauči veštine suočavanja kako bi se napredovalo, poput asertivne komunikacija i postavljanje granica.

Grupna terapija takođe može biti pogodna jer u njoj osobe koje su proživele slične vrste viktimizacije mogu jedni drugima pomoći u lečenju.

Psihoterapija za one koji vrše nasilje

Osobe koje maltretiraju druge takođe mogu imati koristi od terapije, iako možda ne žele da otvoreno priznaju da su nasilnici. U terapiji, nasilnici mogu početi da shvataju uticaj njihovog štetnog ponašanja na druge, može im se pomoći da pronađu razloge zašto maltretiraju, nauče nove veštine za pozitivnu komunikaciju sa drugima i bave se ličnim iskustvima koja su možda doprinela njihovom nasilničkom ponašanju. Često nasilnici imaju nerešene lične rane koje doprinose njihovom nasilničkom ponašanju, a rešavanje ovih ličnih problema sa kvalifikovanim terapeutom može biti korak ka zaustavljanju nasilničkog ponašanja i usvajanja društveno prihvatljivih oblika ponašanja.

RADNO VREME

Pon – Pet 10:00 – 20:00
Sub Po zakazivanju
Ned Po zakazivanju

Lokacija

vrsnjacko nasilje kako reagovati

Zakažite termin

Centar DAP – Siguran prostor za vaš unutarnji rast i emocionalno blagostanje

vrsnjacko nasilje kako reagovati

vrsnjacko nasilje kako reagovati . Uopšteno govoreći, maltretiranje se može definisati kao neželjeno, agresivno ponašanje koje uključuje neku vrstu neravnoteže moći.