Uopšteno govoreći, maltretiranje (eng. bullying) se može definisati kao neželjeno, agresivno ponašanje koje uključuje neku vrstu neravnoteže moći. Maltretiranje nije ograničeno na fizičko zlostavljanje – verbalno, emocionalno i sajber maltretiranje je takođe uobičajeno u mnogim školama. Da li ste znali da preko 70% učenika navodi da je maltretiranje problem u njihovoj školi?

Iako je maltretiranje obično povezano sa decom i adolescentima, ono utiče i na odrasle. Pomaganje detetu u situaciji nasilja može biti komplikovano i često zahteva saradnju između roditelja, dece, nastavnika i psihologa.

Ako ste zabrinuti da je vaše dete zlostavljano, posebno je važno da pitate dete kako je prošao njegov dan u školi. Pošto se neka deca osećaju neprijatno zbog maltretiranja, direktno pitanje o ovoj temi možda vam neće pomoći da pronađete odgovor.

Maltretiranje može doprineti da se učenici osećaju socijalno izolovanim, bezvrednim ili depresivnim. Pored toga, psihološki efekti maltretiranja mogu trajati dugo i u odraslom dobu i povećati šansu da osoba isplji neki od oblika anksioznih poremećaja.

Kontaktiranje psihologa može biti dobar način da pomognete svom detetu da prevaziđe maltretiranje ili nasilje. Zajedno, vi i vaš psiholog možete identifikovati zdrave strategije za poboljšanje ukupnog kvaliteta funkcionisanja vašeg deteta u školi.

Maltretiranje se može pojaviti u bilo kom uzrastu, od predškolskog do odraslog doba. Istraživanja su pokazala da je 33% učenika srednjih škola i 19,5% srednjoškolaca prijavilo da su doživeli maltretiranje u školi, a 15,7% srednjoškolaca je izjavilo da su bili podvrgnuti elektronskom maltretiranju (tzv. sajber maltretiranje).

Skoro sva deca će se u nekom trenutku susretsi sa vršnjačkim nasiljem ili kao nasilnik, ili kao žrtva i/ili posmatrač drugih koji su zlostavljani. I dečaci i devojčice mogu biti maltretirani. Iako odrasli često smatraju da je maltretiranje normalan deo detinjstva, to nije norma. Za mnoge žrtve, zastrašivanje uzrokuje fizičku i/ili emocionalnu štetu. Štaviše, sami zlostavljači internalizuju negativna ponašanja koja, ako se ne ispravljaju, mogu dovesti do daljeg zlostavljanja.

• Zadirkivanje
• Oštećenje ličnih stavri
• Pretnje
• Ignorisanje i otuđenje
• Zastrašivanje
• Progon
• Fizički napad
• Elektronsko maltretiranje (cyber bullying)

• Nasilnik i žrtva  su u nekoj vrsti odnosa;
• U ovim odnosima postoji neravnoteža moći i/ili snage (moralne, fizičke) ili žrtva veruje da ta neravnoteža postoji;
• Agresor namerno šteti;
• Akti agresije se sistematski ponavljaju dugo vremena;
• Sami po sebi, udarci, uvrede, guranje ili druge agresivne radnje nisu nužno manifestacije maltretiranja – na primer, ako se to desilo jednom ili u sukobu ravnopravnih strana.

Postoje dva osnovna vida maltretiranja, fizičko i psihičko

Fizičko maltretiranje je svaka štetna radnja koja uključuje direktan fizički kontakt između počinioca i osobe koja trpi. Na primer: šamari, udarci, štipanje, pljuvanje, udaranje, saplitanje.

Psihičko maltretiranje je svako maltretiranje bez direktnog fizičkog kontakta. Na primer: uvrede, ismevanje, prinuda da se počine ponižavajuća dela, ignorisanje.

Verbalno maltretiranje – ponižavanje, pretnje i uvrede, uključujući i neprijatne izjave upućene prijateljima i rođacima žrtve, ismevanje, prozivanje.

Neverbalno maltretiranje – batine, udarci, ogrebotine, guranje, oštećenje imovine.

Direktno – Sam nasilnik izražava agresiju prema žrtvi.

Indirektno – Preteći ili prezrivi pogled, kolutanje očima, ignorisanje, ogovaranje, podsticanje drugih.

Na internetu – pretnje, uvrede, krađa i distribucija ličnih podataka.

Fizičko maltretiranje automatski postaje psihičko, jer svako maltretiranje šteti psihi, dovodi do stresa, dovodi do pada samopoštovanja i narušavanja samopouzdanja kod žrtve.

Ovo ponašanje, za razliku od mobinga, nema svrhu. Nasilnik je fokusiran na sam proces. Napada slabijeg da bi se afirmisao na njegov račun, prikrio svoje komplekse i strahove, izbacio svoj bes i bol na drugog ili privukao pažnju na sebe.

Primeri maltretiranja u školi:

• Razred ignoriše/bojkotuje jednog od učenika;
• Grupa srednjoškolaca sistematski uzima džeparac od mlađih učenika;
• Jedan učenik sapliće drugog, podiže ga, tuče, vređa;
• Razred sistematski fizički i verbalno napada jednog od učenika;
• Jedan ili više nastavnika potcenjuju učenika, ismevaju ga, vređaju ga i šire glasine o njemu.

I žrtvama i nasilnicima je teško da se prilagode društvu. Prvi se osećaju usamljeno, teško im je da sklapaju prijateljstva. Ovi drugi i oni koji su bili u obe uloge osećaju se izolovano od društva.

Prema SZO, posledice se mogu manifestovati kroz:

• Zavisnosti (alkoholizam, zavisnost od droga);
• Probleme u seksualnoj sferi;
• Mentalne poremećaje;
• Teškoće u pronalaženju i zadržavanju posla;
• Poremećaje u ishrani;
• Agresiju i autoagresiju (samopovređivanje, negativan i grub odnos prema sebi).
• Somatske probleme uključujući slab apetit, glavobolje, poremećaje spavanja, bolove u stomaku, umor i česte prehlade.

Ako ste suočeni sa ovim i ne možete sami da rešite problem, obratite se našim stručnjacima. Naši psiholozi će vam pomoći da prevaziđete emocionalne posledice i razvijete novu strategiju za suočavanje sa stresnim situacijama.

Biti žrtva maltretiranja može dovesti dopojave teških emocija kao što su bes, stid, anksioznost i izolacija. Terapija može pomoći žrtvama maltretiranja da primete, podele i obrade bolna osećanja, koja ostavljena bez pažnje mogu negativno uticati na nečiju ličnu dobrobit. Neki ljudi koji su žrtve maltretiranja mogu internalizovati ulogu žrtve, što može stvoriti izazove u nečijim odnosima i osećaju sebe.

Obučeni terapeut može pomoći osobi da bolje razume kako ova uloga žrtve utiče na njihove živote, kao i da nauči veštine suočavanja kako bi se napredovalo, poput asertivne komunikacija i postavljanje granica.

Grupna terapija takođe može biti pogodna jer u njoj osobe koje su proživele slične vrste viktimizacije mogu jedni drugima pomoći u lečenju.

Osobe koje maltretiraju druge takođe mogu imati koristi od terapije, iako možda ne žele da otvoreno priznaju da su nasilnici. U terapiji, nasilnici mogu početi da shvataju uticaj njihovog štetnog ponašanja na druge, može im se pomoći da pronađu razloge zašto maltretiraju, nauče nove veštine za pozitivnu komunikaciju sa drugima i bave se ličnim iskustvima koja su možda doprinela njihovom nasilničkom ponašanju. Često nasilnici imaju nerešene lične rane koje doprinose njihovom nasilničkom ponašanju, a rešavanje ovih ličnih problema sa kvalifikovanim terapeutom može biti korak ka zaustavljanju nasilničkog ponašanja i usvajanja društveno prihvatljivih oblika ponašanja.