Svi roditelji žele da im deca budu zdrava i uspešna. Ali često zaboravljamo da je za ovo, pre svega, važno da čovek nauči kako da bude srećan. Ovu nauku savladava u detinjstvu, u odnosu sa roditeljima, zahvaljujući njihovom strpljenju, ljubavi, razumevanju sebe i svog deteta.

Za dete su odnosi sa roditeljima najvažniji odnosi koji u velikoj meri određuju ceo njegov život. U tim odnosima dete formira razumevanje sopstvenog „ja“, dobija zalihe ljubavi i sigurnosti iz kojih će kasnije crpiti snagu u rešavanju „odraslih“, ozbiljnih problema. Upravo te odnose on podsvesno smatra standardom za izgradnju svih narednih odnosa: sa prijateljima, voljenim osobama, prijateljima ili kolegama.

Postoji mnogo klasifikacija koje opisuju različite vrste odnosa roditelj-dete i načine vaspitanja. Optimalan tip odnosa karakteriše poverenje i mogućnost dijaloga između roditelja i deteta. Glavni principi takvih odnosa su:

• Poštovanje ličnosti deteta, jer dete nije buduća ličnost, ono je već punopravna ličnost. Ima pravo na razumevanje i prihvatanje, kao i sposobnost da razume i prihvati druge ljude.
• Odsustvo nasilja (fizičkog, psihičkog, emocionalnog).
• Otvorenost i iskrenost – Deca lako prepoznaju laž, pa im nemojte nuditi formalna tumačenja sopstvenih postupaka ili iskrivljavati činjenice – samo treba da prilagodite informacije njihovom uzrastu.
• Uzajamno poštovanje – bez gubljenja autoritativnog roditeljskog položaja, da budete dobronamerni i prihvatajući roditelj, spreman da sa detetom razgovara o tome šta je za njega važno i relevantno.
• Prihvatite i volite dete onakvo kakvo jeste, a ne kakvo bi roditelji želeli da da bude.
• Govoriti sa pozicije autoriteta, biti prijateljski raspoložen i spreman na saradnju, ali ne „kotrljati“ se u autoritarnost ili permisivnost.
• Trudite se da nagrade budu veće od kazni.
• Pratite ne samo greške, već i dostignuća deteta, ne zaboravite da ga pohvalite kada je nešto uspešno uradio ili uspeo u nečemu.
• Potrudite se da dozvole prevladavaju nad zabranama. Dajte svom detetu uputstva na pozitivan način, kao što je „budi iskren“ umesto „ne laži“.
• Nemojte davati „dvostruke signale“, na primer, tako što ćete dete naučiti da govori istinu „uopšteno“, dok mu istovremeno savetujete da laže o svojim godinama kako bi uštedeli na prevozu.
• Ne razgovarajte o detetu u trećem licu i ne upoređujte ga sa drugom decom u razgovorima sa mužem, ženom, bakom, roditeljima druge dece ili nastavnicima, ako je dete prisutno razgovoru.
• Nemojte se svađati i sukobljavati sa detetom i, štaviše, ne usmeravajte ga protiv nekog od članova porodice.
• Posvetite dovoljno pažnje detetu, opustite se zajedno i radite korisne stvari.
• Pripremite se unapred za odrastanje deteta, postepeno smanjujući nivo kontrole, povećavajući nivo njegove nezavisnosti i prelazeći na načine interakcije i komunikacije odraslih.

Harmonični odnosi u porodici se ne mogu izgraditi jednom zauvek, to je živi proces, svaki novi problem u porodici je zadatak koji se može i treba rešiti na vreme!

Postoji mnogo dobrih knjiga napisanih na temu „kako pravilno odgajati dete“. Nažalost, teoretski savet nije uvek moguće primeniti. Praktične preporuke specijalista našeg Centra, koje vam nudimo posebno, uzimajući u obzir sve vaše porodične i lične karakteristike, pomoći će vam da drugačije sagledate situaciju i prevaziđete poteškoće koje su nastale u izgradnji odnosa roditelj-deca.