Razvod odvajanje problemi deca

Razvod roditelja menja predstavu deteta o porodici, a samim tim i sliku sveta u kome dete živi. Često se dešava da razvod dete doživi kao kolaps osećaja stabilnosti i osećaja sigurnosti, koji su, uz prihvatanje i ljubav, osnovne potrebe deteta i važni uslovi za razvoj harmonične ličnosti. A kada se izgube najznačajnije ideje o poverenju, ljubavi i bliskim odnosima, detetu je potrebna posebna pažnja i podrška.

Kako se detetov doživljaj razvoda roditelja manifestuje u njegovom ponašanju?

• Ako dođe do promena raspoloženja. Dete mnogo plače ili je apatično, letargično ili anksiozno. Ili je, naprotiv, nervozno, nemirno i emotivno uzbuđeno. Stalno povećana anksioznost deteta negativno utiče na njegov ukupan mentalni razvoj.
• Ako je dete često bolesno. Deca mogu nesvesno da izaberu ovaj način da bi ujedinila svoje roditelje, da ih ponovo okupe da bi brinuli o njemu.
• Ako se ponašanje pogorša. Detetova ograničena samosvest ne dozvoljava mu da razume svoje stanje i da ga iskaže na adekvatan način. Problematična ponašanja u komunikaciji sa roditeljima su jedan od načina da dete pokaže svoju patnju ili protest.
• Ako se javi pojačana agresija. Dete se naljuti i krivi odrasle za ono što se dogodilo. Može da počne da se svađa sa braćom i sestrama, sa drugom decom. Nova ili nepoznata situacija može uplašiti dete, a agresija je njegov način da se izbori sa svojim strahom.
• Ako krivi sebe za ono što se dogodilo, misleći da se zbog njega roditelji razvode. Egocentrično razmišljanje, svojstveno deci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, primorava dete da uzrok mnogih događaja, pa i razvod roditelja pripisuje isključivo svom ponašanju, što uliva detetu osećaj krivice.
• Ako se pojave poremećaji spavanja i strahovi. Dete teško zaspi ili se često budi noću, spava isprekidano, plitko. Dete može biti uplašeno neizvesnošću i nestabilnošću odnosa između roditelja.
• Ako se apetit pogoršao, dete odbija da jede, jede malo, sa nagonom za povraćanje. Deca su osetljiva na napetost u odnosima sa bliskima, ali ne mogu da razumeju razloge niti to sebi racionalno objasne. Detetov doživljaj roditeljskog sukoba može se manifestovati na psihosomatskom nivou.
• Ako ima poteškoća sa učenjem u školi. Emocionalna iskustva i uznemiravajuće misli ne dozvoljavaju detetu da se koncentriše na učenje, teško mu je da radi domaći zadatak, sluša nastavnika i razume gradivo. Dete se može pogrešno osećati odgovornim za ono što se dogodilo i verovati da su roditelji zbog njegovog neuspeha u školi nezadovoljni te da je ono izvor problema. Takođe dete može, čak i da se trudi u školi, nadajući se da će sve popravioti i da će se roditelji pomiriti.

Da bi se sprečilo da razvod roditelja za dete postane traumatično iskustvo sa negativnim posledicama i psihičkom traumom sa negativnim uticajem, potrebno je pomoći detetu da preživi ovaj period i prilagodi se novoj društvenoj situaciji.

Pomoć detetu kada se roditelji razvedu sastoji se uglavnom od informativne i emocionalne podrške: Detetu treba pomoći da razume šta se dešava u porodici i objasniti mu na jeziku da razume šta će se dalje dešavati, kako će sada biti uređen njegov život i život bliskih odraslih.

Neka vaše dete podeli svoja razmišljanja o razlozima za razvod i svoje ideje za budućnost. Kada dete ne zna šta se dešava i zašto, ali vidi i oseća promene u ponašanju onih oko sebe, može da upotpuni „informacionu prazninu” sopstvenim objašnjenjima, koja mogu biti puna fikcije i značajno iskriviti stvarnost.

Detetu treba pomoći da sredi svoja osećanja i iskustva i dati mu priliku da izrazi svoje strahove. Poštovanje i pažnja odraslih prema stanju deteta, mogućnost da bude saslušano, shvaćeno i prihvaćeno, omogućiće mu da povrati neophodan osećaj sigurnosti i stabilnosti.

Psiholozi našeg centra pomoći će odraslima i deci da minimiziraju psihičke posledice razvoda za dete.

Psiholog će pomoći roditeljima da održe i obnove bliske odnose u porodici ili da prežive i završe razvod. Na časovima sa psihologom dete može da proradi svoja snažna osećanja o razvodu svojih roditelja u prirodnim i razumljivim aktivnostima – igranju, crtanju, čitanju posebnih knjiga i izmišljanju priča.

Rezultat efikasnog rada psihologa biće uspešna adaptacija deteta kada se njegovi roditelji razvedu.