Psihodijagnostika je disciplina koja se bavi psihološkom procenom i dijagnozom, kao i psihopatologijom, kroz korišćenje integrisanog repertoara upitnika, inventara ličnosti, baterija i tehnika testiranja, kliničkih intervjua, neuropsiholoških pregleda i opservacionih evaluacija;

Vrste tehnika i alata koji se koriste variraju s vremena na vreme, na osnovu konteksta i svrhe procene, uzrasta i vrste mogućih poteškoća ispitanika koji se procenjuju.

Psihodijagnostička evaluacija omogućava dobijanje informacija o prirodi, entitetu i eventualno uzrocima prikazanog problema. Ovaj proces u osnovi koristi dva metodološka alata:

• Psihološki intervju
• Psihološke testove

Kroz psihološki intervju istražuju se, iskustva, istorija i problemi osobe , sa ciljem da se u okviru njene lične istorije identifikuju intrapsihički, relacioni, porodični i biološki faktori koji su mogli da doprinesu nastanku poremećaja ili smetnje/patnje.

Psihološka dijagnoza nije ograničena na prepoznavanje i klasifikaciju simptoma ili klasifikaciju bolesti (kao u oblasti medicine), već se, uzimajući u obzir složenost i jedinstvenost svakog pojedinca, predlaže da se dođe do sveobuhvatnog  psihološkog shvatanja  kroz emocionalne, kognitivne I bihevioralne aspekte.

Korišćenje psiholoških testova upotpunjuje i integriše informacije prikupljene tokom intervjua, omogućava procenu specifičnih funkcija ili karakteristika ličnosti i omogućava da se u relativno kratkom vremenu dobije potvrda ili nepotvrđivanje kliničkih zapažanja.

Dijagnostički proces je takođe struktuiran prema svojoj nameni. U kliničkom kontekstu, dijagnoza deluje kao vodič i pragmatični kriterijum izvodljivosti lečenja i konfigurisana je kao predlog terapijskog projekta: produbljivanjem znanja vezanih za lične, relacione i kontekstualne karakteristike, osoba samostalno  donosi odluke i prave izbore koji olakšavaju realizaciju njenih potreba i težnji.

Dijagnoza nije „etiketa” koja se lepi, već predstavlja dinamički opis načina rada, uvek podložan promenama tokom vremena. Psihodijagnostička evaluacija omogućava globalnu procenu funkcionisanja osobe.

Testovi ličnosti su dizajnirani da sistematski pruže informacije o motivaciji, preferencijama, interesovanjima, emocionalnoj strukturi i stilu interakcije sa ljudima i situacijama. Testovi ličnosti mogu biti u obliku intervjua, ocena posmatrača ili inventara samoprocenjivanja (tj. upitnika).

Testovi postignuća su standardizovani testovi koji su dizajnirani da mere nivo znanja u određenoj oblasti.

Cilj ovih testova je da otkriju  ličnost, vrednosti, veštine, motivacije i preferencije kao i da predlože karijere i profesionalne oblasti koje najviše odgovaraju ličnosti vašeg deteta.

Test asertivnosti procenjuje veštine asertivnosti, samopouzdanje i sposobnost za efektivnu komunikaciju

Testovi  emocionalne inteligencije mere razumevanje ljudi prema njihovim emocijama i interakcijama sa drugima. Poznavanje emocionalne inteligencije može vam pomoći da bolje razumete sebe i poboljšate svoje odnose sa drugima.

Testiranje kvocijenta inteligencije (IQ) se koristi za određivanje opšte inteligencije u odnosu na druge osobe istog uzrasta.

Testovi kognitivnih sposobnosti procenjuju sposobnosti uključene u process razmišljanja (npr. rasuđivanje, percepcija, pamćenje, verbalne i matematičke sposobnosti i rešavanje problema).

Ovo je sveobuhvatan skup testova dizajniranih da procene sve aspekte razvoja vašeg deteta, uključujući kogniciju, jezik, motoričke i društvene veštine