Problemi u komunikaciji mogu se potencijalno razviti u bilo kojoj situaciji ili društvenom odnosu. Ljudi, a pogotovu deca i adolescenti veoma često i lako mogu da pogrešno shvate i protumače jedni druge, a ovi nesporazumi mogu dovesti do rasprava ili napetosti u ličnim, partnerskim ili profesionalnim odnosima. U nekim slučajevima može doći do sukoba, a ovi sukobi mogu učiniti komunikaciju još izazovnijom.

Može biti od pomoći konsultacija psihologa ili psihoterapeuta podršku terapeuta kada istražujete razloge zbog kojih se javljaju problemi u komunikaciji ili dok radite na bilo kakvoj teškoći koja se javlja kao rezultat čestih problema u komunikaciji.

Brojni faktori mogu doprineti problemima u komunikaciji između dve ili više strana. Razlike u mišljenjima mogu dovesti do neslaganja između prijatelja ili saradnika, a to može doprineti poteškoćama u komunikaciji. Oni koji traže savetovanje zbog problema u vezi mogu često navesti probleme u komunikaciji kao razlog za traženje lečenja. U nekim slučajevima, teškoće se mogu razviti kao rezultat drugačijeg kulturnog porekla ili ličnih iskustava.

• Stres
• Poteškoće fizičkog i mentalnog zdravlja
• Trauma
• Pogrešno tumačenje izjava ili motivacije druge osobe
• Nerazumevanje tačke gledišta druge osobe
• Kulturne barijere
• Jezičke razlike
• Netačne pretpostavke i stereotipi
• Tajnovitost i obmana
• Manipulativne primedbe ili ponašanja
• Loše veštine slušanja

• Budite opušteni pre nego što pokušate da komunicirate o teškoj temi.
• Sažeto iznesite misli i osećanja.
• Izrazite osećanja izjavama „ja“.
• Izbegavajte da govorite u ime druge osobe.
• Izbegavajte uvrede ili snishodljiv jezik.
• Pažljivo slušajte druge.

Postoje četiri glavna stila komunikacije – asertivni, agresivni, pasivni i pasivno-agresivni – odlikuju se specifičnim jezikom, ponašanjem i efektima.

• Osoba koja komunicira asertivno će verovatno biti jasna, direktna i iskrena u vezi sa mislima i emocijama, obezbeđujući da osećanja budu izražena na odgovarajući način. Za osobe sa asertivnim stilom komunikacije se može reći da cene i zalažu se za svoja lična prava, istovremeno pazeći da ne krše prava drugih pojedinaca. Osoba koja komunicira asertivno može da veruje ili daje izjave u smislu: „Obojica imamo jednako pravo na svoje mišljenje. Asertivna komunikacija je preporučeni stil komunikacije za koji se smatra da je i zdrav i efikasan.
• Iako se agresivni stilovi komunikacije mogu takođe odlikovati jasnim i direktnim izražavanjem osećanja, ovo izražavanje se može desiti na neprikladan način koji može narušiti prava drugih. Pošto ljudi često obraćaju pažnju na način na koji je poruka isporučena, a ne na ono što je rečeno, ovaj stil komunikacije može izgubiti deo svoje efikasnosti. Agresivna komunikacija može biti okarakterisana izjavama ili verovanjima u smislu „Ja ću isterati svoje bez obzira na posledice“.
• U pasivnoj komunikaciji, nečije misli i osećanja se uglavnom ne izražavaju otvoreno ili iskreno. Kada se iznose mišljenja, ona su izražena na način da ih drugi zanemaruju. Osoba koja komunicira na pasivan način može imati poteškoća u realizaciji ili izražavanju ličnih mišljenja i želja, a u nekim slučajevima to može dovesti do toga da drugi iskoriste ili krše prava pojedinca. Osoba koja ima tendenciju da komunicira na pasivan način često može biti iskorišćavana od strane drugih i može pomisliti ili reći: „Svi gaze po meni“.
• Oni koji koriste pasivno-agresivni stil komunikacije imaju tendenciju da izraze svoje misli i osećanja na nejasan ili zbunjujući način. Ove osobe u početku mogu izgledati kao pasivne, ali kasnije deluju iz besa na indirektan način. Pojedinci koji komuniciraju na pasivno-agresivan način mogu se osećati nemoćno, zaglavljeni ili ogorčeni zbog svojih trenutnih okolnosti. Pasivno-agresivno ponašanje može se generalno okarakterisati spoljnom saradnjom i unutrašnjom frustracijom i ozlojeđenošću.

Postoji mnogo terapijskih opcija dostupnih za pojedince koji imaju probleme u komunikaciji. U zavisnosti od nečije specifične situacije, oni kojima je potrebna profesionalna podrška mogu naći koristi od porodične terapije, savetovanja ili individualne terapije.

Obučeni terapeut može pomoći pojedincima da ispitaju komunikacijske strategije kako bi utvrdili da li nečiji stil komunikacije na adekvatan način prenosi njegove misli, potrebe i ciljeve.

Terapija može pomoći da se poboljšaju kvalitet, priroda i učestalost komunikacije.

Neke strategije lečenja koje se mogu koristiti za rešavanje problema u komunikaciji uključuju:

• Otvorenu komunikaciju
• Asertivni trening
• Aktivno slušanje
• Dijaloško slušanje
• Preispitivanje stereotipa
• Posredovanu komunikaciju
• Dijalog
• Komunikacija sa poštovanjem