Post porodjajna depresija simptomi

Postpartum označava vreme nakon porođaja. Kod velikog broja žena može se pojaviti osećaj tuge ili praznine u roku od nekoliko dana od porođaja. Kod mnogih žena, ovaj osećaj nestaje za 3 do 5 dana. Ako se ova osećanja nastave i traju duže od dve nedelje, možda je u pitanj postporođajna depresija.

Osećaj beznađa ili praznine posle porođaja nije redovan ili očekivan. Postporođajna depresija je ozbiljna mentalna bolest koja zahvata nervi sistem i utiče na ponašanje i fizičko zdravlje. Prema statistici jedna od 9 žena je pogođena ovim stanjem.

Osećanja tuge, praznine, ravnodušnosti, koja su prisutna u depresiji mogu ometati svakodnevni život. Majke mogu osećati kao da nisu povezane sa svojom bebom, da su ravnodušne prema svojoj bebi ili da ne brinu o njoj. Majke takođe mogu iskusiti poremećaje iz spektra anksioznosti tokom ili nakon trudnoće.

Vaše telo i um prolaze kroz mnoge promene tokom i nakon trudnoće. Ako se osećate prazno, bez emocija ili tužno sve ili većinu vremena duže od 2 nedelje tokom ili nakon trudnoće, potražite pomoć specijaliste. Ako osećate da ne volite svoju bebu ili ne brinete o njoj, možda imate postporođajnu depresiju. Lečenje depresije psihoterapijom daje dobre rezultate i može pomoći vama i vašoj bebi da budete što zdraviji u budućnosti.

• Osećaj nemira ili neraspoloženja;
• Osećaj tuge, beznadežnosti ili preplavljenosti;
• Plačljivost;
• Misli o povređivanju bebe;
• Misli o samopovređivanju;
• Gubitak interesovanja za bebu;
• Nedostatak osećaja povezanosti sa bebom;
• Gubitak energije ili motivacije;
• Promene u apetitu – jesti premalo ili previše;
• Poremećaj sna – nesanica ili preterano spavanje;
• Problemi sa koncentracijom ili donošenjem odluka;
• Problemi sa sa pamćenjem;
• Osećaj se bezvrednosti, krivice ili kao da ste loša majka;
• Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u aktivnostima u kojima ste nekada uživali;
• Povlačenje od prijatelja i porodice;
• Glavobolje, bolovi ili stomačni problemi koji ne prolaze;

Neke žene nikome ne govore o svojim simptomima. Često su ova stanja praćena osećajima krivice, srama i straha da će ih drugi okarakterisati kao loše majke, što dodatno otežava mogućnost da se o nastalom problemu otvoreno razgovara. Važno je zanti da svaka žena može postati depresivna tokom trudnoće ili nakon porođaja. To ne znači da je ona loša mama. Vi i vaša beba ne morate da patite. Postoji pomoć. Pravovremena dijagnostika vam može pomoći da utvrdite da li su vaši simptomi uzrokovani depresijom ili nečim drugim.

Obratite se specijalisti ako:

• Osećaj tuge i praznine ne nestaje nakon 2 nedelje;
• Simptomi depresije postaju sve intenzivniji;
• Simptomi depresije počinju u roku od 1 godine od porođaja i traju više od 2 nedelje;
• Imate poteškoća da radite i obavljate svakodnevne rutinske aktivnosti;
• Ne možete da brinete o sebi ili svojoj bebi (npr. jedenje, spavanje, kupanje);
• Imate misli o tome da povredite sebe ili svoju bebu;

Uobičajeni tipovi lečenja postporođajne depresije su:

• Psihoterapija. Tokom terapije razgovarate sa terapeutom ili psihologom kako biste naučili strategije za promenu načina na koji vas depresija tera da razmišljate, osećate i delujete.
• Farmakoterapija. Postoje različite vrste lekova za postporođajnu depresiju a njih propisuje psihijatar. Najčešći tip su antidepresivi. Antidepresivi mogu pomoći u ublažavanju simptoma depresije, a neki se mogu uzimati dok dojite. Antidepresivima može biti potrebno nekoliko nedelja da počnu da deluju.

Uzimanje lekova ili odlazak na terapiju vas ne čini lošom majkom. Traženje i dobijanje pomoći je znak hrabrosti i snage.

• Nelečena postporođajna depresija može uticati na vaše roditeljske sposobnosti i veštine;
• Može doći do gubitka ili nedostatka energije;
• Može doći do pojave zanemarivanja bebinih  i spostvenih potreba;
• Nemogućnost brige o bebi;
• Povećan rizik od samoubistva;
• Osećaj loše majke može pogoršati depresiju;

Važno je da se obratite za pomoć ako se osećate depresivno.

Istraživanja pokazuju da postporođajna depresija kod majke može uticati na dete tokom njegovog detinjstva, uzrokujući:

• Kašnjenja u razvoju jezika
• Probleme u učenju
• Probleme sa stvaranjem čvrstog i zdravog emocionalnoog odnosa između majke i deteta – Probleme u ponašanju
• Više plakanja ili uznemirenosti
• Smanjeni rast i veći rizik od gojaznosti kod predškolaca
• Probleme sa suočavanjem sa stresom i prilagođavanjem na školu i druge društvene situacije