Poremećaji ponašanja i kontrole impulsa su grupa poremećaja koje karakteriše iznenadna i neodoljiva želja da se čine iracionalne radnje koje štete osobi ili drugima. Ovoj želji je veoma teško odoleti, jer je praćena rastućim psiho-emocionalnim i fizičkim stresom, a nakon izvršenja određenih radnji, osećajem olakšanja i zadovoljstva.

Deca i adolescenti sa poremećajima ponašanja i impulsa nemaju dovoljnu kontrolu nad ponašanjem. Impulsivni su, neobuzdani, emocionalno nestabilni, skloni sukobima i prekršajima, često pokazuju neodgovornost i neozbiljnost. Drugima je teško da izgrade odnose sa njima, jer nemaju dovoljno samokontrole, podložni su promenama raspoloženja, a u svojim postupcima vođeni su spontanim impulsima i željama.

Svi poremećaji iz ove grupe imaju zajedničke karakteristike:

• Smanjena kontrola nad ponašanjem;
• Neodoljiva žudnja da se rade određene stvari koje mogu naškoditi osobi ili drugima, uprkos razumevanju posledica;
• Nemogućnost opiranja impulsu;
• Problematično ponašanje koje se ponavlja (uprkos negativnim posledicama);
• Povećanje napetosti pre izvođenja željene akcije. Oni koji pate od poremećaja kontrole impulsa doživljavaju jak emocionalni i fizički stres dok planiraju akciju ili razmišljaju o njoj;
• Doživljaj zadovoljstva tokom ispoljavanja problematičnog ponašanja;

• Krađu
• Laganje
• Podmetanje požara
• Prikrivanje
• Rizično ponašanje i agresivnost

• Nemogućnost kontrole impulsa
• Nestrpljivost
• Opsesivne obrazce mišljenja
• Smanjenu efikasnost
• Poteškoče sa samoorganizacijom
• Pogoršanje sposobnosti koncentracije

• Nisko samopoštovanje,
• Socijalno povlačenje ili izolaciju,
• Otuđenje,
• Povećanu anksioznost,
• Depresiju
• Strah od napuštanja
• Iritabilnost
• Krivicu ili žaljenje.

Tipično, impulsivna radnja je rezultat napetosti koja je narasla do te mere da joj se osoba više ne može odupreti. Međutim, osećaj olakšanja nakon izvršenja određene radnje ne traje dugo. Može biti praćen osećanjima kao što su krivica ili stid. Nakon određenih impulsivnih radnji, javljaju se i negativne emocije poput anksioznosti i žaljenja, a emocionalni stres se povećava.

Poremećaji kontrole impulsa takođe ometaju normalno funkcionisanje osobe u profesionalnim, društvenim i porodičnim oblastima života. Smanjuje se produktivnost, pogoršava se akademski učinak, pogoršavaju se odnosi sa članovima porodice, javljaju se česte svađe.

Ostale posledice uključuju: poremećaj u sferi društvenog funkcionisanja, problemi u školi, problemi sa zakonom, lišavanje slobode, pokušaji samoubistva.

Opozicioni prkosni poremećaj

Čak i najbolje vaspitana deca ponekad mogu biti teška i izazovna. Ali opozicioni prkosni poremećaj (OPP) uključuje trajni obrazac koji se ispoljava u obliku besa, razdražljivosti, svađa i prkosa prema roditeljima i drugim autoritetima. OPP takođe uključuje zlobu i traženje osvete. Ova emocionalna i bihejvioralna problematika izaziva ozbiljne probleme u porodičnom životu, društvenim aktivnostima i školi. Ali kao roditelj, ne morate sami da pokušavate da vaspitavate dete sa OPP. Stručnjak za mentalno zdravlje i stručnjak za razvoj deteta mogu pomoći.

Tretman OPP-a uključuje psihoterapiju koja se fokusira na veštine učenja koje će pomoći detetu u izgradnji pozitivnih porodičnih odnosa i kontroli problematičnog ponašanja.

Simptomi:

Ponekad je teško prepoznati razliku između deteta jake volje i deteta sa opozicionim prkosnim poremećajem. Uobičajeno je da deca pokazuju opoziciono ponašanje u određenim fazama razvoja. Simptomi OPP generalno počinju tokom predškolskog uzrasta. Ponekad se OPP može razviti kasnije, ali skoro uvek pre ranih tinejdžerskih godina. Emocionalni i bihevioralni simptomi OPP-a uglavnom traju najmanje šest meseci. Oni uključuju ljutito i razdražljivo raspoloženje, argumentovano i prkosno ponašanje, kao i ponašanje usmereno ka poveđivanju osobe i osvetničko ponašanje.

Ljutito i razdražljivo raspoloženje

• Često i lako se iznervira
• Često je osetljivo
• Često je ljuto i ogorčeno.

Argumentativno i prkosno ponašanje

• Često se raspravlja sa odraslima
• Često aktivno prkosi ili odbija da poštuje zahteve ili pravila odraslih
• Često namerno nervira ili uznemirava ljude
• Često krivi druge za sopstvene greške ili loše ponašanje

Uvredljivo i osvetničko ponašanje

• Kada je uznemireno, govori zle i uvredljive reči
• Pokušava da povredi osećanja drugih i traži osvetu
• Pokazuje osvetoljubivo ponašanje najmanje dva puta u poslednjih šest meseci

Lečenje i tretman

Vaše dete verovatno neće videti svoje ponašanje kao problem. Umesto toga, vaše dete će se verovatno žaliti na nerazumne zahteve ili kriviti druge za probleme. Ako mislite da vaše dete može imati OPP ili neko drugo problematično ponašanje, ili ste zabrinuti zbog svojih roditeljskih sposobnosti, konsultujte dečjeg psihologa našeg centra ili dečijeg psihoterapeuta sa specijalizacijom u problemima u ponašanju.

Intermitentni eksplozivni poremećaj

Intermitentni eksplozivni poremećaj (IEP) je poremećaj u kojem deca imaju kratke periode intenzivnog, neočekivanog besa i nasilnog ponašanja. Čini se da ova osećanja dolaze niotkuda. Oni osećaju da nemaju kontrolu nad svojim besom. IEP se obično pojavljuje u kasnom detinjstvu ili u ranim tinejdžerskim godinama. Deca sa IEP često imaju napade besa, ispade ili tuče. Ređe, imaju i ozbiljnije izlive besa u kojima fizički nanose štetu ljudima, životinjama ili stvarima. IEP izaziva probleme u porodičnom životu dece, školi i prijateljstvima.

Znakovi da dete ili tinejdžer može imati IEP uključuju:

• Česti ispadi poput napada besa, tuča ili svađa
• Nemogućnost kontrole iznenadnih izliva besa
• Mogu se javiti jači izlivi besa, pa čak i nasilja
• Tokom ovih epizoda, deca nanose štetu ljudima, životinjama ili predmetima
• Agresivni ispadi u situacijama koje izazivaju frustraciju
• Eksplozivni naleti besa koji traju manje od 30 minuta i nisu usmereni ni na jednu stvar
• Izlivi besa napolju, lomljenje predmeta i tuče su uobičajena ponašanja kod dece sa IEP

Lečenje i tretman

Lečenje IEP obično uključuje i terapiju i lekove. Kognitivno-bihejvioralna terapija se koristi da pomogne deci sa IEP da nauče koje situacije izazivaju njihove epizode ​​besa. Tokom tretmana, oni uče da prepoznaju i upravljaju svojim besom na zdraviji način koji ih čini da se osećaju bolje. Terapeut će raditi sa detetom, njegovom porodicom i ponekad nastavnicima kako bi pomogao detetu da uspešno savlada tehnike kontrole besa.

Poremećaj ponašanja

Poremećaj ponašanja je stanje koje se može javiti kod dece i tinejdžera. Neke od osnovnih odlika poremećaja ponašanja ogledaju se u osećaju zadovoljstva prilikom činjenja loših stvari ili povređivanja drugih ljudi.

Deca sa poremećajem ponašanja često mogu biti neljubazna i nasilna i nezainteresovana za osećanja drugih. Ovo ponašanje prevazilazi uobičajeno zadirkivanje, maltretiranje ili glumu. Ekstremno maltretiranje, povređivanje životinja i laganje bez razloga su znaci poremećaja ponašanja. Kod mlađe dece poremećaj ponašanja počinje guranjem, udaranjem i ujedom. Kod starije dece poremećaj ponašanja može doći sa ekstremnijim nasilnim ponašanjem i prestupima poput krađa, uništavanja stvari i podmetanje požara. Sva deca ponekad glume, tako da se poremećaj ponašanja dijagnostikuje samo kada se ovo ekstremno ponašanje ispoljava tokom dužeg vremenskog perioda i nije uzrokovano okolsredinskim faktorima.

Simptomi:

• Ne marenje za društvene norme o lepo ponašanje
• Ignorisanje prava i osećanja drugih ljudi
• Uživanje u nanošenju štete, laganju ili manipulisanju ljudima
• Izvršenje fizičkog ili seksualnog nasilja
• Povređivanje životinja

Kod mlađe dece:

• Laganje bez pravog razloga
• Krađa iz zabave i
• Ekstremno maltretiranje

Kod starije dece:

• Svađaju se
• Lažu
• Varaju
• Kradu
• Uništavaju imovinu
• Fizički ili emocionalno zlostavljaju druge

Lečenje i treman

Poremećaj ponašanja se razlikuje od običnog lošeg ponašanja, što većina dece čini u nekom trenutku. Deca moraju da pokazuju simptome poremećaja ponašanja nekoliko meseci da bi bila dijagnostikovana. Pre nego što se detetu dijagnostikuje poremećaj ponašanja, stručnjak će takođe pokušati da utvrdi da li ekstremno ponašanje može biti reakcija na druge probleme.

Lečenje poremećaja ponašanja je kompleksno i dugotrajno, ali može biti uspešno ako se uključe detetova porodica, prijatelji i nastavnici. Tretman deluje bolje ako se počne ranije.

U terapiji poremećaja ponašanja u našem centru, dete uči zdravije načine interakcije sa drugima. Istovremeno, porodica i sistem podrške deteta uče načine da komuniciraju sa detetom.

Kod mlađe dece, terapija poremećaja ponašanja obično uključuje podučavanje roditelja kako da podstaknu dobro ponašanje. Kod adolescenata, terapija se takođe može fokusirati na odnose deteta sa prijateljima, drugom decom i odraslima u školi (kao što su nastavnici).

Piromanija

Piromanija je podtip poremećaja kontrole impulsa u kojem osobe ne mogu da se odupru želji da namerno zapale vatru. Piromani često nalaze zadovoljstvo ili satisfakciju u paljenju vatre, posebno kada su svedoci ili učestvuju u posledicama.

Dok je dete koje pali vatru obično samo radoznalo i ima želju da nauči više o vatri, piroman je više od toga. Patološko podmetanje vatre, piromanija, se dijagnostikuje kada se želja za podmetanjem požara ponavlja i destruktivna je za druge ljude ili imovinu. Piromanija je namerno, planirano i uporno ponašanje.

Simptomi:

• Učestalo podmetanje požara (na svakih 6 nedelja)
• Nekontrolisani nagon za podmetanjem požara
• Fascinacija vatrom
• Zadovoljstvo ili olakšanje kada se podmeće ili vidi požar
• Napetost ili uzbuđenje pre podmetanja požara

Dijagnostika i tretman

Piromanija se retko dijagnostikuje, delom zbog strogih dijagnostičkih kriterijuma i nedostatka istraživanja. Takođe je često teško postaviti dijagnozu jer bi neko morao aktivno da traži pomoć, a mnogi to ne čine. Ponekad se piromanija dijagnostikuje tek nakon što osoba ode na lečenje zbog drugog stanja, kao što je poremećaj raspoloženja. Piromanija može biti hronična ako se ne leči, pa je važno potražiti pomoć.

Ne postoji jedinstven tretman već se uvek radi o individualnom pristupu. Opcije uključuju: kognitivno-bihejvioralnu terapiju i druge metode bihejvioralne terapije poput averzivne terapije.

Kleptomanija

Kleptomanija je stalna i neodoljiva želja za krađom. Kleptomansko ponašanje obično počinje u adolescenciji ili mladom odraslom dobu. Ljudi sa ovim poremećajem često kradu predmete koji imaju malu ličnu ili novčanu vrednost. Ukradene stvari čuvaju, vraćaju u prodavnicu ili bacaju. Kleptomani imaju tendenciju da dožive intenzivnu krivicu i stid nakon što počine krađu.

Kleptomanija kod dece se može lečiti. Ova deca nisu kriminalci. Oni pate od poremećaja. Previše grdnje i ismevanja samo će pogoršati problem. Ako roditelji ne mogu da se izbore sa kleptomanijom kod dece, važno je konsultovati psihologa ili terapeuta.

Simptomi:

Kleptomanija kod male dece je veoma traumatična za roditelje. Poznavanje nekoliko simptoma će pomoći da se bolje nosite sa ovom tendencijom

• Osećaju tenziju, napetost i ushićenje, istovremeno, pre i tokom krađe
• Osećaju euforiju nakon što su ukrali predmet
• Nije im potreban saučesnik
• Osećanja besa ili osvete ne postoje tokom krađe

Ova tendencija proizilazi iz osnovnog psihološkog problema kao što su stres, anksioznost, poremećaji u ishrani, zloupotreba supstanci i drugi psihološki poremećaji. Savetovanje je prvi korak u pružanju pomoći. Kleptomanija uništava dostojanstvo deteta i žigoše ga kao kriminalca. Gube prijatelje i što je najvažnije poverenje ljudi oko sebe. Roditelji treba da znaju da dete zahteva posebnu brigu i pažnju. Što je dete mlađe, lakše je tretirati problem.

Tretman i lečenje

Kognitivno bihevioralna terapija je preporuka u lečenju ove vrste problema.