Poremećji ishrane su grupa poremećaja koji dele zajedničke simptome i posledice. Ova stanja su uvek povezana sa neadekvatnim odnosom prema ishrani kao i pratećim fizičkim i psihičkim smetnjama. Konkretno, rad mehanizma varenja hrane je poremećen i primećuju se značajna odstupanja težine od norme. Ovaj problem prisutniji je kod adolescenata nego kod odraslih.

Postoji širok spektar faktora koji mogu izazvati određeni poremećaj kod deteta. Oni su podeljeni u tri glavne grupe:

• Genetski – nedavna istraživanja pokazala su da vulnerabilnost za razvoj poremećaja, koji iznosi između 40 i 60 procenata leži u genetskim faktorima. Najnovija globalna studija je otkrila da su genetski faktori koji utiču na anoreksiju povezani i sa psihološkim i sa metaboličkim faktorima. (visoka emocionalna osetljivost, poremećaji u sistemu gladi i sitosti itd.)
• Psihogeni – Neka problemi se javljaju nakon doživljenog stresa (pritisak, ismevanje). Prate ih nisko samopoštovanje, patološki perfekcionizam, opsesivno-kompulzivni poremećaj. Kod tinejdžera, problem može proizaći i iz borbe za autonomijom.
• Sociokulturni – Nametanje mršavosti kao standarda kroz medije izaziva želju da se živi u skladu sa ovim idealima. Kada takva želja pređe granice zdravog razuma, javlja se poremećaj u ishrani.

Neki adolescenti sa težim oblicima poremećaja ishrane su imali gubitak apetita tokom detinjstva. Odbijali su dojenje ili komplementarnu hranu.

U ranom uzrastu može se pojaviti i sledeće:

• Navika predugog žvakanja hrane;
• Nemogućnost žvakanja čvrste hrane (sa reakcijom u obliku povraćanja);
• Nerazumevanje osećaja gladi;
• Stalna želja da se nešto pojede.

Ukoliko primetite neke od ovih znakova, vrlo je važno da problem ne rešavate samostalno i površno (terati ih da jedu), jer se bolest vraća posle 10-12 godina.

Bez obzira na vrstu poremećaja, dete pokazuje oštre fluktuacije težine, umor, mrzovolju, nesvesticu. Roditelji treba da budu osetljivi na promene u duševnom stanju deteta poput:

• Zabrinutost za oblik tela (u kojoj meri je dete opterećeno fizičkim izgledom)
• Da li dete adekvatno percipira svoj fizički izgled
• Da li je uznemireno tokom obroka
• Da li se prejeda ili nedovoljno jede
• Da li se kažnjava glađu.

Ostali simptomi su posledica karakteristika određenog poremećaja. Važno je zapamtiti da prvi signali upozorenja ostaju neprimećeni. Stoga bi pojava detetove opsednutosti dijetama ili potrebe da jede samo, trebalo da upozori roditelje.

Da biste izabrali efikasnu terapiju, potrebno je utvrditi koji tip poremećaja je u pitanju.

Anoreksija nervoza je ograničenje količine hrane koja se konzumira zbog straha od debljanja. To dovodi do opasnog gubitka težine, promena u sastavu krvi i promena u radu endokrinog sisitema.

Glavni simptom je brz gubitak težine. Primetno je čak i golim okom. Posebna merenja pokazuju da je indeks telesne mase deteta pao ispod norme (17,5). Roditelji mogu primetiti:

• Zamor bez razloga
• Nezdravo interesovanje za dijete
• Opsesija brojanjem kalorija
• Neobična žudnja za vežbanjem
• Odbijanje da jede sa svima
• Kritika sopstvenog tela

Takav poremećaj u ishrani kod dece ima ozbiljne posledice po organizam. Kod tinejdžerki, ciklus postaje neredovan ili menstruacija potpuno prestaje. Nedostatak hranljivih materija neophodnih za rastuće telo manifestuje se u obliku bolesti mišićno-skeletnog sistema i endokrinog sistema.

Bulimija nervoza – prejedanje, naizmenično sa namerno izazvanim pražnjenjem stomaka i fizičkom aktivnošću. Prate je poremećaji digestivnog trakta i metaboličkih procesa.

U bulimiji, pak, dete mnogo jede. U javnosti može odbiti hranu, a kada je samo može je konzumirati u velikim količinama. Drugi karakterističan simptom bolesti je želja da se brzo isprazni stomak. Najčešće sami izazivaju povraćanje, retko uzimaju laksativ. Roditelji treba da obrate pažnju na:

• Česte i produžene posete kupatilu nakon jela
• Brz gubitak težine, uprkos odsustvu ograničenja u ishrani
• Neobjašnjive promene raspoloženja (od depresije do euforije)
• Gubitak kose
• Česte prehlade

Rad digestivnog trakta i urinarnog sistema je poremećen, desni se upale (do gubitka zuba). Detetov stomak je istegnut, jednjak je povređen, a vremenom povraćanje postaje nevoljna reakcija na uzimanje hrane.

Kompulzivno prejedanje je epizodično nekontrolisano konzumiranje hrane koja prelazi normu. Prisutna je opasnost od razvoja hipertenzije, dijabetesa i poremećaja u radu metabolizma.

Dete previše jede i ne može da prestane sa unošenjem hrane. Za razliku od onih koji boluju od bulimije, oni ne prazne uvek stomak, iako ih muči sramota zbog količine koju su pojeli. Na ovaj poremećaj u ishrani može se posumnjati ako se dete prejeda nekoliko puta nedeljno. Pri tome:

• Dete poseže za hranom, čak i kada nije gladno
• Veoma brzo unosi hranu
• Ne može se zaustaviti

Svako negativno iskustvo može izazvati nekontrolisano prejedanje. Kompulzivno prejedanje je praćeno povećanjem telesne težine. Kao rezultat, dolazi do poremećaja metabolizma lipida, bolesti endokrinog sistema, hipertenzije, povišenog holesterola.

Ovi poremećaji negativno utiču na fiziologiju i psihu osobe.

Poremećaj u ishrani kod tinejdžera može uticati na:

• Društvenu izolaciju
• Izostanak pozitivnih emocija
• Depresiju
• Suicidalne misli

Mnogi se suočavaju sa komplikacijama u kardiovaskularnom, digestivnom, endokrinom i reproduktivnom sistemu. Smatra se da su poremećaji u ishrani povezani sa najvećim rizikom od prerane smrti u poređenju sa drugim mentalnim bolestima.

U našem centru praktikujemo integrisani pristup lečenju ovih poremećaja. Psihološke metode se kombinuju sa lekovima, posebno ako je problem prisutan duže vremena. U slučajevima anoreksije, adolescenti su ozbiljno pothranjeni. Kreće se sa poboljšanjem opšeg stanja organizma, a psihičko stanje održava se, kada je neophodno lekovima.

Kada se obnovi fizičko zdravlje i utvrdi uzrok poremećaja u ishrani, prelazi se na psihoterapiju.

U našem centru koristimo sledeće metode:

• Kognitivnu terapiju;
• Bihevioralnu terapiju;
• Kolektivna psihoterapija uz učešće članova porodice

Ako ne možete sami da se nosite sa problemom, obratite se specijalisti: psihologu, psihoterapeutu koji će pronaći pristup posebno za vaše dete!