Mentalno zdravlje je sastavni aspekt našeg opšteg blagostanja. Kao ljudi, svi prolazimo kroz razne emocionalne, psihološke i socijalne izazove koji ponekad mogu biti vrlo teški. Traženje terapije i posezanje za pomoći postalo je uobičajena i prihvatljiva praksa u modernim vremenima, međutim, to nije uvek bio slučaj.

Bilo je vremena kada su pitanja mentalnog zdravlja bila stigmatizovana, a ljudi su se stideli da pričaju o tome. Ova stigmatizacija nije samo izazvala ogromnu patnju, već je i ovekovečila negativne stereotipe koji i danas postoje.

Normalizacija problema koji se tiču mentalnog zdravlja je veliki korak u promovisanju svesti i smanjenju stigme. U ovom blogu bavićemo se time kako su problemi mentalnog zdravlja prešli put od stigmatizacije do normalizacije, kao i štetne efekte senzacionalizacije mentalnih bolesti.

Stigma oko mentalnog zdravlja seže u dane kada su ljudi koji pate od mentalnih bolesti smatrani nesposobnim za društvo i zaključani u azilima. Negativni stereotipi koji se održavaju stigmatizacijom mentalnih bolesti traju i danas. Oni često predstavljaju osobe sa mentalnim problemima kao slabe, lenje, lude ili opasne.

Ovi stereotipi su nepravedni i nisu tačni za mnoge pojedince koji pate od problema vezanih za mentalno zdravlje. Ljudi koji imaju problema sa mentalnim zdravljem dolaze iz svih sfera i vrlo često su osobe koje dobro funkcionišu.

Takva shvatanja često dovode do toga da pojedinci budu diskriminisani na poslu, u školi ili čak u društvenim okruženjima. To ih udaljava od svojih vršnjaka i može dovesti do toga da se osećaju izolovano i ranjivo.

Stigmatizacija nas takođe obeshrabruje da otvoreno govorimo o mentalnom zdravlju. To pojačava ideju da treba da sakrijemo svoje probleme i osećanja. Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će ljudi izbegavati da traže lečenje kada primete visok nivo stigmatizacije koji je povezan sa mentalnim bolestima.

Normalizacija problema mentalnog zdravlja je ključna za borbu protiv stigmatizacije. Ona počinje stvaranjem sigurnog prostora bez stigme za pojedince, gde mogu da pričaju o svojim iskustvima i traže pomoć.

Normalizacija pomaže ljudima da shvate da su problemi mentalnog zdravlja uobičajeni, izlečivi i da nema čega da se stide, a time stvaramo inkluzivno i empatično okruženje.

Normalizacija mentalnog zdravlja pomaže u smanjenju stigme, ali može biti i mač sa dve oštrice. Iako dobronamerna i generalno korisna, povremena normalizacija mentalnih bolesti može umanjiti težinu i složenost različitih psihijatrijskih stanja.

To može doprineti da ljudi imaju iskrivljene ideje, pogrešne percepcije ili pretpostavke o mentalnoj bolesti. „Depresivni ljudi su uvek tužni“, „anksioznost znači da ste nervozni“ i „ljudi sa bipolarnim poremećajem su previše dramatični“ su samo neki primeri.

Nažalost, normalizacija i popularizacija mentalnih bolesti dovela je do njihove senzacionalizacije, čak je pretvorila u modu. Mentalno zdravlje nije jedno pitanje za sve; njegova složena priroda znači da postoje različiti nivoi ozbiljnosti unutar tipova dijagnoze.

Pretvaranje u previše pristupačan trend može obeshrabriti one koji pate od teške mentalne bolesti da se otvore i čak može izazvati sumnju u vlastitu procenu svog mentalnog stanja.

Sve češće se susrećemo sa rečima depresija i anksioznost kada se opisujemo osećanja tuge i brige. Iako svi doživljavaju tugu i brigu, to nije isto što i depresija ili anksiozni poremećaj. Kada ljudi zloupotrebljavaju ove reči, to može banalizovati stvarne borbe sa kojima se suočavaju ljudi sa mentalnim bolestima.

To umanjuje ozbiljnost ovih bolesti i ljudi počinju da odbacuju važnost traženja stručne pomoći. Pogrešno predstavljanje ovih bolesti u popularnim medijima dovelo je do štetnog uticaja na tinejdžere. Uzmimo za primer samoubistvo. Kada se samoubistvo senzacionalizuje putem televizije ili filmova, može doći do lančanog efekta, pri čemu pojedinci oduzimaju sebi život u pokušaju da veličaju ponašanje koje su videli. Predstave o samoubistvu na televiziji ili na platformama društvenih medija doprinose kulturi u kojoj se samopovređivanje ponekad može posmatrati kao jedino sredstvo za olakšanje.

Drugi način na koji su problemi mentalnog zdravlja senzacionalizovani je kroz rekreativne video snimke u aplikacijama društvenih mreža. TikTok trend uključivao je ljude koji se pretvaraju da imaju poremećaj disocijativnog identiteta, što je teška mentalna bolest. Ovi video snimci su bili štetni jer je prikaz poremećaja bio veoma netačan i zbog toga je bolest izgledala kao nešto što bi moglo biti zabavno ili moderno.

Neophodno je zapamtiti da mentalna bolest nije trend, već veoma stvaran problem koji pogađa milione ljudi. Još jedna mana senzacionalizma mentalne bolesti je kada je pojedinci koriste kao izgovor za loše ponašanje. Ljudi ponekad koriste mentalne bolesti da objasne štetne postupke koje ne mogu opravdati. Ovakvo ponašanje samo produžava negativnu stigmu i čini manje verovatnim da ljudi veruju drugima koji zaista žive sa ovim bolestima. Mentalna bolest nikada nije izgovor za štetno ponašanje.

Konačno, mentalne bolesti i samopovređivanje koje se smatraju „tragično lepim“ su još jedan opasan trend koji dolazi od senzacionalizma. Korisnici društvenih mreža održavaju toksično okruženje u kojem ljudi počinju da doživljavaju mentalne bolesti i samopovređivanje kao ponašanje koje traži pažnju. Ovaj trend je štetan jer romantizuje čin samopovređivanja i dovodi ugrožene ljude u opasnost.

Mentalna bolest nije ništa čega se treba stideti, i što više pričamo o tome, to više možemo da razbijemo stigmu, ali; važno je da više vodimo računa o jeziku koji koristimo kada se bavimo pitanjima mentalnog zdravlja, kako ne bismo banalizovali ili promovisali senzacionalizam.

Od vitalnog je značaja da rasprave o mentalnim bolestima ostanu utemeljene na istini, a da i dalje podstiču razumevanje i otvorenost. Zauzimanjem odgovornog i saosećajnog pristupa možemo pomoći da se ukloni stigma koja okružuje mentalne bolesti i podstaknemo pojedince da traže podršku kada im je najpotrebnija.

U našem Centru za razvoj i zaštitu mentalnog zdravlja nastojimo da smanjimo stigmu kroz edukaciju o prednostima terapije dok povezujemo one kojima je potrebna direktno sa kvalifikovanim terapeutima.