Termin depresija se često slobodno koristi da opiše loše ili obeshrabreno raspoloženje koje je rezultat razočaranja ili gubitka. Međutim, loše raspoloženje, za razliku od depresije, javlja se u talasima i vezano je za misli ili sećanja na događaj koji ga je izazivao, prestaje kada se okolnosti ili događaji poprave, mogu biti ispresecani periodima pozitivnih emocija i humora i nisu praćeni osećanjem bezvrednosti i samoosude. Loše raspoloženje obično traje danima, a ne nedeljama ili mesecima, a suicidalne misli i produženi gubitak funkcija su mnogo manje verovatni. Takvo loše raspoloženje prikladnije je nazvati demoralizacijom ili tugom. Međutim, događaji i stresori koji izazivaju demoralizaciju i tugu takođe mogu izazvati veliku depresivnu epizodu.

Etiologija depresije kod dece i adolescenata je nepoznata, ali je slična etiologiji kod odraslih; veruje se da je rezultat interakcije genetskih faktora i stresa u životnoj sredini (naročito stresa u ranom životu kao što su zlostavljanje, povrede, prirodna katastrofa, nasilje u porodici, smrt člana porodice i deprivacija)

Depresija je mentalna bolest, poremećaj raspoloženja koji je veliki problem širom sveta i pogađa i odrasle i decu. Istraživanja sugerišu da se doba početka bolesti pomerilo i da pogađa i mlađu populaciju. Takođe, rani početak depresije ukazuje na to da bolest može biti prisutna kod osobe do kraja života, a takođe biti preteča drugih mentalnih bolesti. Deca čiji roditelji pate ili su patili od depresije su u većem riziku.

• Tugu ili depresivno raspoloženje koje ne prolazi i koje traje veći deo dana
• Stalnu iritabilnost i razdražljivost
• Gubitak interesovanja za ranije omiljene aktivnosti
• Konstantni umor i iscrpljenost

• Ispoljiti promene u obrascima spavanja (spava manje ili više nego uobičajeno)
• Imati probleme sa koncentracijom
• Smanjiti interakciju sa vršnjacima i članovima porodice
• Biti neodlučno
• Imati manjak samopouzdanja
• Ispoljiti promene u ishrani (naglo mršavljenje i dodavanje težine)
• Imati problem da se opusti
• Biti letargično
• Govoriti o osećanju krivice ili bezvrednosti
• Osećati emocionalnu prazninu
• Imati misli o samopovređivanju ili samoubistvu
• Imati razne somatske tegobe (bol u stomaku, glavobolja)

Znaci i simptomi depresije kod adolescenata uključuju promenu u odnosu na prethodne stavove i ponašanje tinejdžera koji mogu izazvati značajne poteškoće i probleme u školi ili kući, u društvenim aktivnostima ili u drugim oblastima života. Simptomi depresije mogu varirati po težini, ali promene u emocijama i ponašanju vašeg tinejdžera mogu uključivati primere u nastavku.

• Osećaj tuge, koji može uključivati epizode plača bez očiglednog razloga
• Frustracija ili osećanje besa, čak i zbog malih stvari
• Osećaj beznadežnosti ili praznine
• Razdražljivost ili nervoza
• Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u uobičajenim aktivnostima
• Gubitak interesovanja za porodicu i prijatelje ili sukob sa njima
• Nisko samopoštovanje
• Osećaj bezvrednosti ili krivice
• Fiksiranje na prošle neuspehe ili preterana samokritika
• Ekstremna osetljivost na odbijanje ili neuspeh
• Problemi sa razmišljanjem, koncentracijom, donošenjem odluka i pamćenjem
• Stalni osećaj da su život i budućnost mračni
• Česte misli o smrti, umiranju ili samoubistvu

• Umor i gubitak energije
• Nesanica ili previše spavanja
• Promene u apetitu — smanjeni apetit i gubitak težine, ili povećana želja za hranom i povećanje telesne težine
• Upotreba alkohola ili droga
• Uznemirenost ili nemir — na primer, koračanje po sobi, stiskanje ruku ili nemogućnost da se mirno sedi
• Usporeno razmišljanje, govor ili pokreti tela
• Česte pritužbe na neobjašnjive bolove u telu i glavobolje
• Društvena izolacija
• Loš školski uspeh ili česti izostanci iz škole
• Zanemarivanje lične higijene i izgleda
• Izlivi besa, ometajuće ili rizično ponašanje
• Samopovređivanje — na primer, sečenje
• Pravljenje plana samoubistva ili pokušaj samoubistva

Ako se znaci i simptomi depresije nastave, počnu da utiču na kvalitet detetovog života odnosno da ga remete u raznim sferama ili kod vas izazivaju zabrinutost, potražite stručnu pomoć.

Simptomi depresije se verovatno neće poboljšati sami od sebe tokom vremena čak, mogu se pogoršati ili dovesti do drugih problema ako se ne leče.

Depresivna deca i tinejdžeri mogu biti izloženi riziku od samoubistva, čak i ako znaci i simptomi ne izgledaju ozbiljno ili deluju blago.

Ako ste tinejdžer i mislite da ste možda depresivni – ili imate prijatelja koji je možda depresivan – nemojte čekati. Razgovarajte sa školskim psihologom ili lekarom ili se obratite stručnjacima našeg centra. Podelite svoje brige sa roditeljem, bliskim prijateljem, nastavnikom, učiteljem ili nekim drugim kome verujete.

Dijagnoza se postavlja klinički, na osnovu anamneze, psihološke procene i razgovora. Lečenje depresije je obično složeno, a najbolje rezultate daje kombinacija terapije lekovima i psihoterapije. Veoma je važno shvatiti da je lečenje depresije ​​dug proces koji će trajati najmanje šest meseci, a u većini slučajeva i duže. Zbog toga ni u kom slučaju ne treba otkazati propisanu terapiju bez preporuke lekara.

U našem centru koristimo sledeće metode za lečenje depresivnih poremećaja:

• Individualnu psihoterapiju
• Kognitivo bihevioralnu terapiju
• Bihevioralnu aktivaciju
• Porodično savetovanje