Adolescencija je jedan od najtežih i najkontroverznijih perioda u razvoju ličnosti. Sa stanovišta formiranja ličnosti, ovaj period se smatra prelaznim periodom od deteta do odrasle osobe. Tinejdžer više nije dete kome treba govoriti šta da radi i kako da postupa, a da pritom kontroliše svoje postupke. Ali još uvek nije odrasla osoba koja ima dovoljnu količinu znanja i životnog iskustva. S jedne strane, ovo je dete kome je potrebna podrška i odobravanje, a sa druge, on je već odrasla osoba koja je u stanju da odgovara za svoje postupke.

Sa kojim problemima se može suočiti tinejdžer?

• Nezadovoljstvo njihovim izgledom zbog hormonalnih promena u telu (prekomerna težina, stanje kože i kose, itd.);
• Maksimalizam i idealizacija u pogledu na svet (podela sveta na „crno“ i „belo“, promene raspoloženja, depresija, samoubilačke misli);
• Problemi u komunikaciji sa vršnjacima (potraga za svojim mestom u društvu, tinejdžerska ljubav, zavisnost od mišljenja vršnjaka, agresivnost);
• Teškoće u komunikaciji sa odraslima, posebno roditeljima (ignorisanje, sukobi, napuštanje kuće, pušenje, izolacija, agresivnost, nezavisnost, sebičnost);
• Problemi u školi (smanjenje akademskog uspeha, školsko maltretiranje, sukobi sa nastavnicima i vršnjacima);
• Kriza identiteta (ko sam, šta sam, nestabilna percepcija sebe i drugih);
• Profesionalno samoopredeljenje

• Bilo kakve drastične promene u ponašanju, emocijama i izgledu tinejdžera.
• Tinejdžer vam priča o problemu prijatelja ili nekom neprijatnom događaju koji mu se dogodio. Možda ga se ovaj događaj ticao, a ovo je skriveni zahtev za pomoć.
• Tinejdžer odjednom postaje povučen, depresivan ili obrnuto, preterano agresivan, prestaje da komunicira sa vršnjacima.
• Oštar pad ili obrnuto poboljšanje školskog uspeha, intenzivna nevoljnost da se ide u školu.
• Tinejdžerovo interesovanje za smisao života i smrti sugeriše da bi bilo bolje da on ne postoji.
• Poremećaji spavanja i apetita.
• Tinejdžer je počeo da zapostavlja, destruktivno tretira svoj život, dobio je posekotine na mestu vena, opekotine, ubodne rane, povećao interesovanje za ekstremne sportove, neopravdani rizik.
• Pokušaji samoubistva.
• Žudnja za alkoholom, kockanjem ili kompjuterskim igrama, krađom, nezakonitim radnjama, drogama, zloupotrebom supstanci itd.
• Tinejdžer je počeo da beži od kuće.

Izgradite odnos poverenja sa svojim detetom od ranog detinjstva. Veoma je važno da tinejdžer u vama vidi ne samo roditelja, već i prijatelja sa kojim može da podeli svoje tajne, konsultuje se ili samo ćaska.

Poštujte lični prostor i mišljenje vašeg tinejdžera. Koristite principe saradnje, a ne diktature, kada komunicirate sa tinejdžerom. Zapamtite da je za tinejdžera važno da ima lični prostor, svoje mišljenje, koje će se uzeti u obzir, samo na taj način može naučiti da veruje u sebe.

Nikada ne upoređujte svog tinejdžera sa drugim ljudima. Podržite i pohvalite svoje dete za dostignuća i tada će znati da ga nikada nećete napustiti u teškim trenucima, podržite ga u svim nastojanjima.

Ako ne možete sami da se nosite sa problemom, obratite se specijalisti: psihologu, psihoterapeutu koji će pronaći pristup posebno za vašeg tinejdžera!

Za adolescente su najvažniji psihološki zadaci razvoj međuljudskih odnosa i samosvesti kao i razvoj sopstne ličnosti i identiteta. Ovaj proces emocionalno-ličnog odvajanja je veoma težak za većinu porodica.

Metode grupne terapije su efikasan metod za rešavanje ovih problema. Veštine emocionalno-voljne samoregulacije razvijaju se u procesu pojedinačnih sesija.