Kognitivno bihevioralna psihoterapija je psihoterapeutska metoda zasnovana na pretpostavci da uzroci psihičkih tegoba i poremećaja leže u greškama u mišljanju. Usmerena je na promenu nerealnih, nelogičnih ili neodgovarajućih misli i uverenja, kao i nefunkcionalnih i stereotipnih oblika mišljenja, percepcije, interpretacije i sagledavanja sveta, ljudi i okolnosti.

• Smanjenje ili potpuno eliminisanje znakova poremećaja;
• Rešavanje psihosocijalnih problema  (koji mogu biti ili posledica psihičkog poremećaja ili prethoditi njegovoj pojavi);
• Smanjenje verovatnoće relapsa nakon završetka lečenja;
• Otklanjanje uzroka koji doprinose razvoju psihopatologije:
• Promenu nefunkcionalnih uverenja, ispravljanje kognitivnih grešaka, promenu disfunkcionalnog ponašanja;
• Poboljšanje efikasnosti farmakoterapije.

Najveću efikasnost kognitivna terapija ima u lečenju:

• Depresije
• Anksioznosti (uključujući paniku)
• Raznih vrsta socijalne fobije (trema, strah od javnog nastupa, strah od ispita)
• Zavisnosti (uključujući alkoholizam i zavisnost od droga)
• Poremećaja u ishrani (posebno prejedanje)
• Impulsivnosti
• Posttraumatskog stresnog poremećaja

Kognitivna terapija kao metoda ima mnogo prednosti. To je naučno orijentisan pravac, odnosno ima čvrstu osnovu u vidu najnovijih dostignuća psihologije i neurofiziologije.  Kognitivna terapija ima ozbiljnu strukturu lečenja, koja se sastoji od uzastopnih koraka sa povratnim informacijama od pacijenta. U okviru procesa lečenja, odnos između pacijenta i terapeuta se gradi na osnovu međusobnog poštovanja.

Prema višegodišnjim istraživanjima, pacijenti koji su lečeni kognitivnom terapijom postižu uspeh čak i u oblastima koje su ranije smatrali zatvorenima za sebe. To znači da se postiže trajni efekat lečenja, koji nije samo simptomatsko (privremeno) poboljšanje. Ako je potrebno, kognitivna terapija se može sprovesti u kombinaciji sa lekovima.