kako prevazici krizu saveti

Krizna stanja su posebna stanja koja prevazilaze svakodnevni život, javljaju se u životu svakog čoveka i nastaju kao reakcija na bilo koje spoljašnje ili unutrašnje uzroke i okolnosti.

U smislu mentalnog zdravlja, kriza se ne odnosi nužno na traumatičnu situaciju ili događaj, već na reakciju osobe na događaj. Jedna osoba može biti duboko pogođena događajem, dok druga osoba može da trpi malo ili nimalo štetnih efekata.

Često razmišljamo o krizi kao o iznenadnoj neočekivanoj katastrofi, poput saobraćajne nesreća, prirodne katastrofe ili drugih kataklizmičkih događaja. Međutim, krize se mogu značajno razlikovati po vrsti i ozbiljnosti.

• Razvojne krize: Nastaju kao deo procesa rasta i razvoja kroz različite periode života. Ponekad je kriza nezaobilazni deo životnog ciklusa (odrastanje, polazak u školu, adolescencija, odvajanje iz primarne porodice zasnivanje porodice, zaposlenje itd.)
• Egzistencijalne krize: Unutrašnji sukobi su povezani sa stvarima kao što su životna svrha, pravac i duhovnost. Kriza srednjih godina je jedan primer krize koja je često ukorenjena u egzistencijalnoj anksioznosti.
• Situacione krize: Ove iznenadne i neočekivane krize uključuju nesreće i prirodne katastrofe. Doživeti saobraćajnu nesreću, doživeti poplavu ili zemljotres ili biti žrtva nasilja samo su neke vrste situacionih kriza.

Kriza ponekad može biti prilično očigledna, kao što je da osoba izgubi posao, razvede se ili bude umešana u neku vrstu nesreće. U drugim slučajevima, lična kriza može biti manje očigledna, ali i dalje može dovesti do dramatičnih promena u ponašanju i raspoloženju.

• Promene u težini
• Smanjena produktivnost u školi ili na poslu
• Dramatične promene u obrascima spavanja
• Zanemarivanje lične higijene
• Iznenadne promene u raspoloženju
• Povlačenje iz svakodnevnih aktivnosti

Savetovanje u kriznim situacijama treba da bude kratko i obično traje nekoliko nedelja. Važno je napomenuti da krizno savetovanje nije psihoterapija, ali tehnike krizne intervencije izvedene su iz psihoterapijske prakse. Kao i psihoterapija, krizno savetovanje uključuje procenu, planiranje i lečenje, ali je opseg generalno mnogo specifičniji. Dok se psihoterapija fokusira na širok spektar informacija i istorije klijenta, procena krize i tretman se fokusiraju na neposrednu situaciju klijenta uključujući faktore kao što su bezbednost i neposredne potrebe.

Intervencija u krizi je fokusirana na minimiziranje stresa, pružanje emocionalne podrške i poboljšanje individualnih strategija suočavanja ovde i sada.

Prvi deo savetovanja u krizi uključuje procenu trenutne situacije klijenta. To uključuje slušanje klijenta, postavljanje pitanja i utvrđivanje šta je pojedincu potrebno da se efikasno nosi sa krizom. Krizni savetnik treba da definiše problem dok istovremeno deluje kao izvor empatije, prihvatanja i podrške. Takođe je od suštinskog značaja da se obezbedi sigurnost klijenta, kako fizička tako i psihička.

Psiholozi savetnici koriste psihoterapiju kako bi pomogli ljudima, porodicama i grupama da se izbore sa traumatskim iskustvima i emocionalnim previranjima – posebno ljudima koji mogu da se samopovrede ili ispolje suicidalne tendencije.

Ljudima koji doživljavaju krizu potrebne su informacije o svom trenutnom stanju i koracima koje mogu preduzeti da bi minimizirali fizičku i psihičku štetu. Tokom kriznog savetovanja, psiholozi  pomažu klijentima da shvate da su njihove reakcije normalne, ali privremene.

Iako situacija može izgledati i strašna i beskrajna osobi koja doživljava krizu, cilj je pomoći klijentu da vidi da na kraju ipak može povratiti osećaj kontrole nad svojim životom.

Jedan od najvažnijih elemenata kriznog savetovanja uključuje pružanje podrške, stabilizacije i resursa. Aktivno slušanje je veoma važno, kao i pružanje bezuslovnog prihvatanja. Davanje ove vrste podrške bez osude tokom krize može pomoći u smanjivanju stresa i poboljšanju mogućnosti za suočavanjem. Tokom krize, pojedincima može biti od velike koristi da razviju kratku zavisnost od ljudi koji ih podržavaju. Za razliku od nezdravih zavisnosti, ovi odnosi pomažu pojedincu da postane jači i nezavisniji.

Pomoć bi trebalo da zatražite kad god ste usred događaja ili nakon događaja koji izazivaju emocionalna previranja i/ili izazivaju značajan poremećaj u vašem svakodnevnom životu.

Primeri kriza uključuju (ali se ne ograničavaju na) doživljavanje nasilja u porodici, gubitak voljene osobe, prirodnu katastrofu ili razaranja u celoj zajednici, neplaniranu trudnoću, napad na kuću ili pljačku, bilo kakvu vrstu nasilja, uznemiravanja ili maltretiranja , gubitak posla itd.

Ličnu krizu takođe mogu izazvati stanja kao što su depresija, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) ili upotreba supstanci.

Ako doživite traumatičan događaj, postoje i fizički i mentalni znaci upozorenja koji mogu ukazivati da je vreme da se sastanete sa savetnikom za krizne situacije. Neki od ovih znakova uključuju:

• Konfuziju
• Depresiju
• Dezorjentaciju
• Nesvesticu
• Strah od samopovređivanja ili povređivanja voljenih osoba
• Osećaj preplavljenosti
• Iritabilnost
• Gubitak sećanja ili pojava iznenadnih neprijatnih sećanja
• Loš san
• Ubrzani rad srca
• Šok
• Zloupotreba supstanci
• Sumnja
• Tremor
• Utrnulost
• nestalnost u emocijama
• vrtoglavica

• Psihološku procenu osobe u krizi
• Procenu faktora rizika od samopovređivanja ili suicida
• Procenu potrebe za pružanjem medicinske pomoći
• Uspostavljanje odnosa
• Suočavanje sa emocijama
• Razvoj strategija za uspešno prevazilaženje krize
• Implementiranje plana
• Praćenje