Kako prestati sa prigovaranjem i naterati decu da vas slušaju

Roditeljstvo  može biti nešto više od beskrajnog prigovaranja. Raskloni svoje igračke. Uradi domaći zadatak. Ne, ne radi to. Ne, to ne možeš. Pokušaji da navedete decu da vas slušaju mogu biti iscrpljujući.

Frustriranost koju osećate nakon prigovaranja takođe može uticati na vaš odnos sa detetom. Roditelji mogu postati ljuti i neljubazni, ili mogu potrošiti toliko vremena pokušavajući da nateraju decu da slušaju da ne mogu da uživaju u igri i zajedničkom vremenu. Deca mogu postati ogorčena ili mogu pomisliti da je jedina pažnja koju dobijaju od roditelja negativna.

Ne morate da provedete vreme odrastanja i vaspitanja kao ogorčeni roditelj. Izdvojili smo par praktičnih saveta kako da završite bitku zauvek.

Svaki roditelj mora svom detetu dati jasna uputstva. Bilo da se radi o podučavanju deteta kako da počisti nered za sobom ili podsećanja da spakuje knjige za školu, ovi dnevni zadaci su sastavni deo života svakog roditelja.

Prigovaranje je kategorički drugačije. Roditelji prigovaraju kada decu iznova i iznova podsećaju na njihove obaveze. Problem koji leži u osnovi prigovaranja je da roditelj preuzima odgovornost za dete. Umesto da dete brine o tome da li će, na primer, završiti svoj domaći zadatak, roditelj upravlja detetovim vremenom umesto njega. Prigovaranje može biti frustrirajuće i dosadno i roditeljima i deci. Takođe može naneti štetu obema stranama na mnogo načina, uključujući:

• Preterani emocionalni napor za roditelja. Praćenje dečijih obaveza može biti iscrpljujuće, posebno kada taj posao prvenstveno ili isključivo pada na jednog roditelja. Roditelj koji mora da upravlja detetovim vremenom i obavezama ima manje vremena za sebe. Roditelji u tom slučaju imaju manje mentalnog prostora za kreativno razmišljanje, maštanje i izradu strategije. To može biti iscrpljujuće, pa čak i depresivno. Kada jedan roditelj obavlja sve ili ulaže veći emocionalni napor, to negativno utiče na međusobni odnos roditelja.
• Manje mogućnosti za učenje. Deca najbolje uče iz neuspeha. U stvari, u nekim slučajevima neuspeh je snažan motivator. Dete koje ne može da ide na ekskurziju ili na zabavan školski izlet možda nikada više neće zaboraviti da vam preda listić za dozvolu na potpis.
• Manje nezavisnosti za decu. Deci je potrebna sloboda da kontrolišu svoje vreme, da istražuju svoje interese i donose sopstvene odluke.To im pomaže u podsticanju samoefikasnosti koja ih može pokrenuti u uspešno, autonomno odraslo doba. Uzmite u obzir da činjenicu da jedan učenik petog razreda može npr. biti produktivniji noću, ili može da postigne više ako svoj rad podeli na 15-minutne blokove umesto jednog dužeg od sat vremena. Roditelji koji prigovaraju svojoj deci vrše nepotrebnu kontrolu nad detetovim odlukama i vremenom. Davanje deci malo više slobode može pomoći da steknu veštine za  bolju organizaciju vremena.
• Roditeljstvo postaje opterećenje. Roditeljstvo je iscrpljujuće i naporno. Svi roditelji se s vremena na vreme bore sa osećajem preopterećenosti. Međutim, roditelji koji stalno prigovaraju svojoj deci mogu se osećati još teže. Prigovaranje stvara i neguje ciklus negativnih odnosa koji može da naljuti i distancira i roditelje i decu.

Odrasli lako i brzo zaborave kako je teško biti dete. Empatija je ključna za razumevanje zašto vaše dete ne sluša. Ponekad deca ne slučaju jer su jednostavno preopterećena. Beskrajna lista zadataka koje doživljavaju kao dosadne i nebitne može dovesti do toga da deca ignorišu roditelje. Razmislite o tome da sa svojim detetom radite kao tim. Navešćemo neke strategije koje mogu pomoći:

• Uključivanje deteta u razgovore koji se tiču porodičnih ciljeva. Tražite od svog deteta da da svoj doprinos, da razmisli o tome koje zadatke i obaveze smatra poštenim i koliko često treba da ih obavlja.
• Uključite svoje dete u porodični život. Teško je motivisati dete da sredi svoj ormar ako ga, na primer, nije briga da li su stvri uredno složene i da li će se pogužvati. Isto tako, deca možda neće želeti da čiste svoju sobu ako se osećaju kao da su primorana. Pomognite deci da vide prednosti i dobrobiti različitih zadataka. U nekim slučajevima, spoljašnji motivator kao što je na primer džeparac može pomoći.
• Dozvolite svom detetu da odluči kako će da uradi zadatke koje tražite od njega. Ne terajte dete da uradi domaći zadatak u određeno vreme, u prostoriji po vašem izboru, dok vi stojite nad njim. Dajući svom detetu slobodu u donošenju odluka koja odgovara deteovom uzrastu može pojačati usklađenost.
• Prepoznavanje šta jeste, a šta nije razvojno tipično. Četvorogodišnjak ne može da predvidi planove za sutra, a šestogodišnjak ne može da postavi dugoročne ciljeve. Uvek je dobro da preispitate da li su vaša očekivanja razumna i usklađena sa uzrastom deteta.
• Budite direktni. Recite svom detetu šta želite da uradi i uverite se da ono zna kako to da uradi. Nemojte biti pasivno-agresivni i ne pokušavajte da nametnete osećaj krivice detetu.

Svako dete je individua za sebe. Neka deca nikada neće brinuti o organizovanoj sobi. Druga su na primer pedantna i organizovana. Ostavite prostora za jedinstvenu ličnost vašeg deteta tako što ćete postaviti neke minimalne zahteve, a zatim dozvoliti svom detetu da odluči kako da ih ispuni. Isto tako, važno je razlikovati stvari koje vaše dete mora da radi od stvari koje biste samo želeli da uradi. Učenje sviranja klavira nije uslov za srećno, zdravo detinjstvo, dok redovno pranje zuba i briga o ličnoj higijeni jeste. Svaki roditelj mora ili da nauči da bira svoje bitke ili da provede dane u stanju trajne frustracije. Neka pitanja koja treba da postavite sebi uključuju:

• Da li postoji način da svom detetu dam više autonomije da obavi ovaj zadatak? Na primer, da li mogu da dozvolim svom detetu da samo bira šampon ili da odluči u koje vreme će se istuširati?
• Da li postoji druga aktivnost koju moje dete može da uradi i kojom se postiže isti cilj? Većina roditelja želi da im deca budu u formi i aktivna. To ne znači da moraju da se bave određenim sportom, ili čak da provode vreme napolju.
• Kako da svom detetu dam više kontrole u situacijama ograničenog izbora? Nijedno dete ne želi da primi injekciju. Ako dozvolite detetu da odabere u koju ruku će injekcija ići ili šta ćete uraditi nakon toga, uradićete dobru stvar.
• Zašto želim da moje dete ovo uradi? Ponekad tradicija, vaše detinjstvo ili strahovi o tome šta bi drugi mogli pomisliti mogu uticati na vaše roditeljstvo. Ne postoji ništa štetno i loše u nošenju neuparene odeće ili izlasku sa neurednom kosom.
• Da li moje dete može ovo da uradi? Dete koje više puta „ne uspeva“ da završi zadatak možda vas namerno ne sluša. Možda nisu dovoljno stari da završe zadatak, ili mogu imati stanje kao što je ADHD ili autizam koji otežava izvođenje zadatka.
• Da li me moje dete ignoriše kao jer nema bolji način da iskaže svoje misli i osećanja? Deca mogu imati probleme u ponašanju zbog maltretiranja u školi, traume ili nedavne promene u porodici, kao što je rođenje novog brata ili sestre.

Ne dozvolite da prigovaranje postane hroničan problem. Ako i dalje ne možete da prestanete ili se vaše dete bori da ispuni svoje obaveze, možda biste želeli da pronađete savetnika za decu.

Pravi terapeut može:

• Pomoći da identifikujete faktore razvoja koji utiču na sposobnost vašeg deteta da sluša.
• Pomoći vama i vašem detetu da razgovarate i prevaziđete komunikacijske barijere i pronađete zajednički jezik.
• Identifikovati osnovne probleme koji mogu da ometaju komunikaciju.
• Pomoći da prilagodite svoj stil roditeljstva i pronađete pravi sveobuhvatan tretman.
• Pomoći da razgovarate o sopstvenim osećanjima u vezi sa nepoštovanjem deteta.
• Mnogi roditelji brinu da su neadekvatni ili da će ih drugi roditelji osuđivati. Saosećajni terapeut vam može pomoći da okončate ove probleme. Nije sramota tražiti podršku.