Poremećaj nedostatka pažnje je razvojni poremećaj koji je najizraženiji u detinjstvu. Poznato je da se poremećaj pažnje bez hiperaktivnosti (ADD) najčešće otkriva kod devojčica. Veća je verovatnoća da će dečacima biti dijagnostikovan poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADHD). Po pravilu, o ADHD-u kao o razvojnom poremećaju ispravno je govoriti ne ranije nego od 5. godine, u kasnom predškolskom ili ranom školskom uzrastu, kada se aktivno formira psihomotorna sfera, tačnije, formira se regulacija ponašanja. Do početka školovanja, funkcija dobrovoljne pažnje deteta treba da ima određeni nivo zrelosti, koji se ne događa kod dece sa ADD, što se odražava na ponašanje deteta u školi.

Pravovremena dijagnoza i izbor korektivnih vežbi pomažu u rešavanju problema sa maksimalnom efikasnošću.

Simptomi koji mogu ukazivati na to da dete ima premećaj pažnje i hiperaktivnosti:

• Nepažnja, problemi sa koncentracijom. Deca često imaju poteškoće u percepciji informacija, lako se ometaju, neorganizovana su, zaboravljaju na zadatke i obaveze, gube stvari itd.
• Impulsivnost. Deca su nestrpljiva, prekidaju druge učenike i nastavnike, teško podnose razočarenje, osećaju potrebu da odmah dobiju ono što žele i ne reaguju kada im odrasla osoba kaže da sačekaju.
• Hiperaktivnost. Deca su stalno u pokretu, skaču, trče, petljaju sa nečim u rukama, ljuljaju se na stolici. Teško im je da mirno sede tokom časa ili domaćeg zadatka.

• Loše performanse – Detetu je teško da percipira i kvalitetno obradi podatke (zbog nepažnje). Problem se pogoršava niskim nivoom discipline (zbog hiperaktivnosti).
• Može doći do sukoba sa drugom decom (zbog impulsivnosti), kao i pritužbi nastavnika i roditelja drugova iz razreda na ponašanje deteta (rizik od razvoja sekundarnih emocionalnih poremećaja).
• Sekundarni emocionalni poremećaji – Dete je u situaciji stalnog društvenog neuspeha, nesposobnosti da ispuni zahteve drugih, pati od nedostatka samopoštovanja, dete je uznemireno i zabrinuto. Stvara se situacija društvenog odbacivanja. Povećava se nivo anksioznosti, mogu se pojaviti različiti strahovi, smanjuje se opšti nivo raspoloženja, što ne primećuju uvek oni koji se nalaze iza „fasade“ glavnih simptoma. Može doći do poremećaja sna i apetita.
• Sekundarni poremećaji ponašanja – Opozicioni prkosni poremećaj vrlo često prati glavne simptome ADHD-a. Oponirajuće reakcije, koje se ponavljaju iz dana u dan, fiksiraju se u novom stereotipu ponašanja, formira se model ponašanja, koji može postati stečena patološka osobina.
• Socijalna neprilagođenost

Zdravo dete je spontano, aktivno, pokretno i radoznalo, tako da ne treba bilo kakvu manifestaciju neposlušnosti ili nepažnje smatrati znakom nedostatka pažnje. Dečji psihijatar, psihoterapeut može da postavi dijagnozu, utvrdi uzrok patologije, koji će odrediti neophodnu količinu dodatnih dijagnostičkih mera: neuropsihološki i patopsihološki pregled, EEG, laboratorija, nakon čega će propisati lečenje koje je naj pogodnije za vaše dete – psihološki ili, eventualno, medicinski i psihološki.

U programu kompleksne korekcije najefikasnije su se pokazali psihosocijalni tretmani (sticanje socijalnih veština), bihevioralna korekcija primenjena od strane roditelja (zasniva se na prinicipima bihevioralne psihoterapije koju roditelji primenjuju sa detetom uz praćenje i konsultacije sa specijalistom), bihevioralna korekcija primenjena od strane školskog osoblja (učitelj/nastavnici)

Takođe, utvrdiće se potreba za porodičnim i roditeljskim konsultacijama – za svako dete, odnosi sa roditeljima su najvažniji odnosi koji u velikoj meri određuju ceo njegov život. U tim odnosima dete formira razumevanje sopstvenog „ja“, dobija zalihe ljubavi i sigurnosti iz kojih će kasnije crpiti snagu u rešavanju „odraslih“, ozbiljnih problema.

Naučiti dete da ispunjava obaveze, da se ponaša u skladu sa društvenim pravilima i normama je moguće. Porodični psihoterapeut (psiholog) će pomoći da analiziramo porodične odnose i zajedno pronađemo dodatne mogućnosti za nekonfliktnu interakciju, što može biti veoma teško, a ponekad i nemoguće učiniti dok ste unutar porodičnog sistema.