Autizam i poremećaji iz autističnog spektra su grupa poremećaja koji se klasifikuju kao poremećaji opšteg razvoja.

Glavne manifestacije su sledeće:

• Smanjena sposobnost interakcije sa drugim ljudima;
• Radnje koje se ponavljaju (stereotipi);
• Izraženo uska interesovanja.

Prvi znaci se obično javljaju sa 2-3 godine ili nešto ranije, kada roditelji primete neobično ponašanje deteta. Po pravilu, poremećaj se nastavlja i u odraslom dobu. Potpuno izlečenje je nemoguće, međutim, dobro osmišljen sistem medicinske, psihološke, pedagoške i socijalne pomoći omogućava da se postigne poboljšanje psihičkog stanja deteta – formiranje određenih veština (urednost, samoposluživanje, komunikacija, itd.), smanjuju učestalost i ozbiljnost stereotipa i razvijaju veštine socijalne interakcije.

U ovu grupu spadaju Kanerov sindrom (dečiji autizam), Rettov sindrom, Aspergerov sindrom i atipični autizam.

Svi ovi poremećaji imaju tri zajedničke karakteristike:

• Nedostatak društvenih interakcija;
• Izražene poteškoće u komunikaciji i izgradnji punopravnih odnosa sa drugim ljudima;
• Stereotipno ponašanje i ograničena interesovanja.

Stepen manifestacija bolesti može značajno da varira. Neka deca ne govore i praktično ne mogu da komuniciraju sa drugima, imaju značajne poteškoĆe u učenju, druga pokazuju samo blagu odvojenost i letargiju, treća doživljavaju najveĆe poteškoće u komunikaciji i među vršnjacima su poznata kao „ekscentrici“ itd.

U detinjstvu, dete se slabo navikava na mamine ruke, teško je naći udoban položaj tokom hranjenja. Slabo reaguje na emocije drugih ljudi, ne prati odrasle očima, ne menja svoj položaj kada pokušava da ga podigne, pokazuje ravnodušnost prema ljudima koji se brinu o njemu, ili, naprotiv, suviše oštro reaguje na njihove odlazak, ne dozvoljavajući im da izađu iz sobe.

Decu sa autizmom karakteriše kasni početak govora. U dobi od 2-3 godine ne govore ili govore mnogo manje od svojih vršnjaka. Govor im je monoton, često se ponavljaju reči posle sagovornika (eholalija). U dobi od 3-5 godina retko pokazuju želju da priđu drugoj osobi, ne oponašaju tuđe ponašanje i ne učestvuju u neverbalnoj komunikaciji. Ova deca pokazuju ograničavajuće ponašanje kao što je otpor promenama, igranje sa istom igračkom ili predmetom, ili izmišljanje čudnih načina za igru (kao što je ređanje predmeta u niz).

Sa godinama, znaci autizma postaju sve izraženiji. Deca starija od 7 godina pokazuju izolaciju, odvojenost. Ne žele da se igraju i komuniciraju ne samo sa strancima, već i sa članovima porodice, zahtevaju striktno pridržavanje svakodnevnih rituala (odeća mora biti u istom redosledu, šolja mora biti na istom mestu), i oštro reaguju negativno na bilo koje promene. Može doći do promena u ponašanju u ishrani i poremećaja spavanja.
Nivo intelektualnog razvoja dece sa autizmom može biti normalan i smanjen. Uobičajeno verovanje da su svi autistični pacijenti obdareni jedinstvenim talentima nije tačno, ali 0,5-10% autističnih osoba pokazuje neobične sposobnosti, koje mogu biti ili beznačajne (na primer, pamćenje činjenica) ili izuzetne.

Čak i sa normalnom inteligencijom, autistični pacijenti često pate od poteškoća u učenju. Mnoga deca imaju hiperaktivnost i probleme sa koncentracijom. Karakterišu ga česti izlivi besa, koji mogu biti izazvani kršenjem uobičajene rutine i uobičajenih rituala, ili nemogućnošću deteta da komunicira sa odraslima o svojim potrebama. Moguća je i agresija usmerena na druge i samoagresija.

Dečiji psihijatar može postaviti dijagnozu, utvrditi uzrok nastanka poremećaja u razvoju deteta, i odrediti neophodne dijagnostičke mere. Zatim specijalista posmatra malog pacijenta, procenjuje njegove postupke i utvrđuje težinu autizma. Pored toga, lekar ispituje kognitivne i komunikacijske veštine deteta. Ako je potrebno, dete se šalje na konsultacije različitim specijalistima.

Svrha sistema pomoći je unapređenje mentalnog razvoja deteta, razvoj svakodnevnih i komunikacijskih veština. Veruje se da rani početak terapijskih intervencija (pre 5 godina) omogućava najbolji rezultat, zbog aktivnog razvoja moždanih struktura i prirodnog formiranja obrazaca ponašanja tokom ovog perioda. Za poboljšanje govornih veština deteta šalju se na časove kod terapeuta.

Formiranje veština (komunikacija, samoposluživanje, itd.) uključuje:

• socijalnu adaptaciju,
• poboljšanje sposobnosti obrade različitih vrsta informacija,
• normalizaciju psihološkog stanja,
• smanjenje nivoa anksioznosti,
• razvijanje pažnje,
• formiranje adaptivnog ponašanja

Cilj programa je da podstakne spontano imitiranje kroz kreativnu emocionalnu i ekspresivnu komponentu. Za razvoj koordinacije i fine motorike koriste se primenjene kreativne aktivnosti (časovi muzike, crtanje, modelovanje), za poboljšanje fizičkog stanja i unapređenje motoričkih sposobnosti – terapija vežbanjem i fizioterapija. Sa teškim mentalnim poremećajima (hiperaktivnost, strahovi, depresija, agresija) mogu se propisati lekovi. Deci se propisuje posebna dijeta bez brašna i mlečnih proizvoda (poznato je da telo pacijenata sa autizmom ne prerađuje dobro gluten).

– Konsultacije bihevioralnog terapeuta
– Konsultacija logopeda, defektologa
– Konsultacije psihologa