To je stanje u kojem dete doživljava intenzivan iracionalni strah i anksioznost. Opasnost od ovog poremećaja je u tome što može u velikoj meri uticati na emocionalno i fizičko zdravlje deteta. Ako se ne leči, može dovesti do poremećaja sna, problema sa varenjem, dodavanja simptoma depresije (i prelaska u anksiozno-depresivni poremećaj) i drugih mentalnih poremećaja. Stoga, kada se kod deteta jave simptomi povećane anksioznosti, važno je bez odlaganja kontaktirati dečjeg psihologa ili psihijatra. Psihoterapija, pravi lekovi i promene načina života mogu pomoći u upravljanju anksioznim poremećajem i smanjenju njegovih simptoma.

Anksiozni poremećaj kod dece može biti uzrokovan nizom faktora, uključujući genetiku, hemiju mozga, osobine ličnosti, životna iskustva i porodičnu dinamiku. U nekim slučajevima nije moguće otkriti razlog.

• Genetika – Anksioznost se može javiti u porodicama, a veća je verovatnoća da će deca razviti anksiozni poremećaj ako ga ima i roditelj ili brat ili sestra;
• Hemija mozga – Neravnoteža neurotransmitera: serotonin, dopamin;
• Određene osobine ličnosti, kao što su stidljivost ili ranjivost;
• Životno iskustvo – Traumatični ili stresni događaji, kao što su smrt voljene osobe, razvod, preseljenje ili prirodna katastrofa;
• Porodična dinamika – Stalna kritika, nedostatak emocionalne podrške i druge manifestacije nezdravih porodičnih odnosa.

Separaciona anksioznost

To je anksiozni poremećaj u kojem dete doživljava ekstremni stres i strah kada je odvojeno od ljudi za koje je vezano, kao što su njegovi roditelji.

Simptomi:

• Poteškoće sa spavanjem van kuće
• Preterana anksioznost zbog odvajanja od roditelja
• Strah od gubitka
• Strah od stranaca
• Nespremnost ili odbijanje da ide u školu

Selektivni mutizam
Ovo je anksiozni poremećaj u kome dete ne može da govori u određenim društvenim situacijama, na primer u školi ili sa strancima.

Simptomi:

• Ćutanje u određenim situacijama;
• Poteškoće u razgovoru sa bilo kim osim sa članovima bliske porodice ili prijateljima;
• Izbegavanje kontakta očima;
• Anksioznost pri ulasku u društvene situacije;

Generalizovani anksiozni poremećaj
Karakteriše ga preterana, nekontrolisana anksioznost u vezi sa svakodnevnim životnim događajima i aktivnostima.

Simptomi:

• Prekomerna anksioznost;
• Poteškoće u koncentraciji;
• Razdražljivost;

Socijalna fobija
Ovo je poremećaj u kome se dete veoma plaši društvenih situacija i tuđe procene.

Simptomi:

• Jak strah od socijalne procene
• Strah da bude u centru pažnje
• Poteškoće u komunikaciji
• Izbegavanje društvenih situacija

Simptomi mogu biti i fizički:

• Znojenje
• Lupanje srca
• Drhtanje
• Vrtoglavica
• Otežano disanje
• Glavobolja

Psiholog  razgovara sa detetom i njegovim roditeljima, postavlja pitanja o simptomima, razgovara o porodičnoj istoriji, školskom i društvenom životu i drugim temama. Saznaje da li dete ima bolesti koje mogu izazvati anksioznost, sprovodi psihološko testiranje pomoću upitnika i skala procene kojima se meri nivo anksioznosti, kognitivnih i bihejvioralnih testova.

• Loš akademski učinak – Anksioznost može dovesti do poteškoća u koncentraciji na zadatke, problema sa pamćenjem i opšteg smanjenja sposobnosti učenja.
• Društvena izolacija – Deca mogu izbegavati interakciju sa vršnjacima ili se osećaju previše depresivno da bi se družila.
• Fizički i zdravstveni problemi – Anksiozni poremećaj može dovesti do poremećaja sna, glavobolje, stomačnih problema, pa čak i bolova u grudima.
• Upotreba supstanci – Da bi se izborila sa osećanjem anksioznosti, deca mogu postati zavisna od alkohola i droga.
• Rizik od razvoja depresije – U nekim slučajevima, stalna anksioznost može dovesti do depresije, jer se deca često osećaju bespomoćno i nesposobno da se izbore sa sopstvenim osećanjima.
• Rizik od samoubilačkih misli – U pozadini stalne anksioznosti, dete može doživeti očaj i beznađe, što će izazvati misli o samoubistvu. Ako dete kaže da želi da umre, to je ozbiljan simptom koji nikada ne treba zanemariti – treba bez odlaganja kontaktirati dečjeg psihologa ili psihijatra.

Tretman anksioznih poremećaja kod dece i adolescenata obično predstavlja kombinaciju psihoterapije, lekova i promena načina života. Kognitivno bihejvioralna terapija je često prvi izbor za lečenje dece sa anksioznim poremećajima. Terapija pomaže deci da se nose sa negativnim mislima i ponašanjima koja povećavaju anksioznost.

Oni stiču efikasne psihološke „alate“ koji im pomažu da se sami nose sa napadima anksioznosti.

Roditelji su uključeni u terapijski proces kako bi pomogli detetu da se nosi sa situacijama koje izazivaju anksioznost. Lekovi mogu uključivati lekove protiv anksioznosti i antidepresive. Lekar može propisati lekove koji će pomoći u upravljanju fizičkim simptomima anksioznosti, kao što su lupanje srca i znojenje.

Promene životnog stila: redovno vežbanje, vežbe opuštanja i zdrave navike u ishrani takođe su veoma važne u lečenju anksioznih poremećaja kod dece.

• Individualnu psihoterapiju
• Kognitivo bihevioralnu terapiju
• Terapiju izlaganjem
• Asertivni trening
• Tehnike relaksacije
• Tehnike disanja
• Trening socijalnih veština