Agresija je prilično složena i vrlo često destruktivna emocija koja negativno utiče ne samo na osobu koja je pokazuje, već i na ljude oko njih. Sa stanovišta psihologije, agresija je osobina koja se izražava u akcijama i delima usmerenim na nanošenje štete i drugima i sebi. Lična agresija se manifestuje razdražljivošću, neprijateljstvom, fizičkim povredama, nanošenjem štete sebi i društvu.

Generalno, manifestacija agresivnosti se posmatra kao spremnost osobe na neprijateljsko ponašanje. Pojava agresivnosti je prilično složen proces u koji je uključeno mnogo različitih faktora. Najčešće se neprijateljsko ponašanje formira u detinjstvu pod uticajem okoline, roditelja, rođaka, vršnjaka. Dete se „uči“ agresiji gledajući ljude oko sebe kako pokazuju bes i mržnju i vidi kuda to vodi na primeru nekog iz detetovog okruženja. Ako je rezultat manifestacije agresije pozitivan, onda je takvo ponašanje fiksirano u sećanju deteta, kao sredstvo manipulacije za postizanje bilo kakvih ciljeva. Nakon toga, postaje uzrok agresije u odraslom dobu.

Situacioni faktori uključuju uticaje životne sredine. To mogu biti:

• Temperaturni ili klimatski uticaji;
• Nelagodnost ili bol povezana sa pritiskom, bukom i/ili mirisima;
• Kulturni uticaj;
• Izloženost alkoholu ili drogama;

Lični faktori uključuju unutrašnje misli osobe, emocije, temperament. Najčešće se razlikuju sledeće vrste ličnih faktora:

• Povećana anksioznost;
• Neprijateljstvo;
• Sklonost ka depresiji;
• Nisko samopoštovanje;
• Neadekvatna procena svojih sposobnosti;
• Poteškoće u komunikaciji;
• Tendencija vezivanja za određenu osobu;
• Prisustvo bilo kakvih psihijatrijskih poremećaja;

Socio-psihološki faktori – U ove faktore agresivnosti spadaju oni koji se formiraju u društvenim grupama. U velikoj meri zavise od nivoa razvoja zemlje, sistema vrednosti, kulture.

• Promocija nasilja u medijima i društvu uopšte;
• Nizak društveni status;
• Zavisnost od socijalnih davanja

Faktori ponašanja – Reč „bihejvioralni“ znači da su ovi faktori povezani sa ponašanjem i radnjama koje stvaraju poteškoće za normalan kontakt sa drugima. One uključuju:

• Besciljno provođenje slobodnog vremena;
• Nedostatak želje da se nešto uradi i teži ka višim ciljevima;
• Vandalizam;
• Asocijalno ponašanje

Oblici ispoljavanja agresije uključuju bes, ljutnju, iritaciju, razdražljivost, mržnju. Najčešće su ova osećanja nekontrolisana i, shodno tome, predstavljaju opasnost za druge. Svako od ovih osnovnih osećanja se manifestuje u sledećim oblicima:

• Bes – stanje najbliže agresiji. Bez besa, agresija je nemoguća;
• Iritacija je minimalna manifestacija agresije, što ukazuje na njen mogući početak;
• Gnev je izraženija manifestacija agresije i istovremeno češća od iritacije. Onaj ko je izazvao gnev, tj. predmet gneva uvek je po svom sadržaju i prirodi izraženiji od ostalih;
• Mržnja je najteža manifestacija agresije;

Naša socijalizacija se zasniva na ravnoteži između procesa ekscitacije i inhibicije u kortikalnim neuronskim mrežama. Agresivnost se javlja kod ljudi koji su fizički izgubili funkcionalnost nekih moždanih struktura odgovornih za procese inhibicije-ekscitacije. Kao rezultat toga, tokom dejstva stimulusa preovlađuje ekscitacija, a proces inhibicije veoma kasni i ima malo efekta.

Manifestacije agresije su izuzetno brojne i raznovrsne. Određene su oblikom agresije. Svako agresivno ponašanje ima nekoliko komponenti:

• Emocionalna komponenta se manifestuje kao pojava negativnih emocija: gađenje, ljutnja, gnev, prezir, mržnja;
• Kognitivna komponenta je predstavljena kao razumevanje i interpretacija situacije, formiranje planiranog i opravdanog motiva za agresiju;
• Voljna komponenta – svrsishodnost i odlučnost u ispoljavanju agresije;

Pravac agresije

• Autoagresija – usmerena na sebe (samodestruktivno ponašanje, samopovređivanje);
• Heteroagresija – usmerena na druge (uvrede, pretnje, psovke, fizičko nasilje);

Izgled agresije

• Reaktivna – javlja se kao odgovor na iritant;
• Spontana – javlja se bez posebnog razloga;

Po nameni

• Motivisana – unapred planirana agresija sa ciljem nanošenja štete;
• Nemotivisana – često je manifestacija sindroma hroničnog umora, mentalnih poremećaja i neurastenije. Takođe se vidi kod upotrebe alkohola i supstanci i tokom apstinencije;
• Instrumentalna – agresija uz pomoć koje se postiže neki rezultat ili s ostvaruje neki cilj;

Prema otvorenosti agresija može biti

• Indirektna – nije usmerena na iritant već na druge objekte ili osobe na koje je zgodno i bezbedno ispuštati agresiju;
• Direktna – usmerena na iritant. Manifestuje se otvorenim bezobrazlukom i i upotrebom fizičkog nasilja;

Po obliku agresija može biti:

• Fizička – direktna upotreba sile radi nanošenja štete;
• Verbalna – realizuje se u verbalnoj formi kroz uvrede i pretnje;
• Ekspresivna – ostavruje se neverbalno, uz pomoć verbalne intonacije, gestova, izraza lica;

Po izrazu agresija može biti:

• Aktivna je direktna agresija, izbor očajnih ili jakih ličnosti koje razumeju sve rizike. Oni deluju kao direktni agresori koji mogu dobiti aktivan odgovor.
• Pasivna – skrivena agresija. Može biti prerušena u brigu i pažnju. Može izazvati neprijatne emocije kod osobe na koju je usmerena. Poput stida, iritacije, osećaja gluposti i krivice za svoje reči ili postupke. Ova agresija je još gora od aktivne i otvorene.

Ako je agresija epizodična, a osoba može da je kontroliše, onda nije neophodna psihoterapija kao ni farmakoterapija tj upotreba lekova. Ako se takvi napadi javljaju vrlo često i teško vam je da ih kontrolišete, onda je neophodno sprovesti psihološku korekciju ponašanja, što će vam omogućiti da naučite da obuzdate agresiju.

Uz veliku želju, možete samostalno ispraviti svoje ponašanje bez pomoći specijaliste. Naravno, ovo neće biti moguće ako je agresija simptom psiholoških patologija kao što su šizofrenija, epilepsija, psihopatija, akutna psihoza i neke zavisnosti kao što su alkoholizam i zloupotreba supstanci.

Samotretman se zasniva na promeni percepcije životnih situacija i preovlađujućih stavova, što će vam u budućnosti omogućiti da kontrolišete agresiju i iritaciju. U početku se utvrđuju uzroci agresivnog ponašanja. Analiziraju se situacije u kojima se manifestuje agresija. Često ima smisla promeniti objekat, na primer, komunikaciju sa dosadnim kolegom na poslu. Preporučljivo je da ne kontaktirate osobe koje vas ljute i izazivaju „toksične” situacije. Odličan način za upravljanje besom je kroz meditaciju, tehnike disanja i druge tehnike opuštanja. Možete izbeći napade agresije tako što ćete se udaljiti od izvora iritacije pod bilo kojim izgovorom. Efikasan način upravljanja besom je i fizička relaksacija – vežbanje visokim tempom, što će povećati proizvodnju adrenalina. Periodično je vredno koristiti lagane sedativne biljne lekove, kao što su tinktura valerijane i matičnjaka.

Specijalizovana pomoć obuhvata sledeće oblasti koje će postići efikasan i održiv rezultat:

• Individualna psihoterapija
• Kognitivno bihevioralna terapija
• Tehnika dubokog disanja i mišićne relaksacije
• Kognitivna restrukturacija
• Problem solving
• Bihevioralna proba – igranje uloga
• Asertivna komunikacija
• Grupna psihoterapija