Svaka osoba je individualna, bez obzira na godine. Ovo posebno važi za malu decu, koja se ponašaju i razvijaju veoma različito. Neke bebe vecćsa 9 meseci uče da hodaju same, dok druge stoje na nogama tek u prvoj godini. Nema šablona, a mala razlika ne ukazuje da nešto nije u redu sa bebom. Međutim, postoji niz znakova koji zapravo mogu ukazivati na to da dete kasni u razvoju ili ispoljava razvojne smetnje.

Danas se sve više pažnje poklanja intelektualnom razvoju dece: unapređuju se nastavne metode, radi se sa decom sa intelektualnim deficitom, poboljšava se kvalitet obrazovanja. Međutim, i pored toga, neka deca mogu imati poteškoće u učenju, kao i nemogućnost da savladaju školski program u celini. Istraživanja su pokazala da je spremnost deteta za intelektualnu aktivnost u direktnoj vezi sa njegovim mentalnim i komunikativnim razvojem.

Pre nego što počnete da paničite i vodite dete kod lekara, preporučuje se da razmislite zašto dete zaostaje za svojim vršnjacima? Razlozi mogu biti veoma različiti, a jedan od njih je i pogrešan pristup obrazovanju i vaspitanju. Ponekad odrasli ne daju detetu dovoljno informacija, ne pomažu u razvoju i ne podstiču na dobre rezultate. Sve ovo može dovesti do zastoja u mentalnom razvoju i smanjenja sposobnosti mozga da apsorbuje i pamti materijal.

Kašnjenje se često manifestuje u specifičnom ponašanju deteta. Možda se ponaša previše “detinjasto”, njegov učinak se smanjuje, umor se povećava. Deca koja zaostaju retko mogu da završe ono što su započela, čak i ako je to na početku donosilo zadovoljstvo i budilo interesovanje.

Ponekad su uzroci zaostajanja u razvoju problematičan porođaj ili događaji tokom trudnoće, na primer:

• Prisustvu različitih poremećaja i komplikacija tokom trudnoće;
• Prisustvo složenih bolesti kod majke;
• Konzumiranje alkohola tokom trudnoće;
• Konzumiranje droga.

Pored toga, zaostajanje može nastati iz društvenih razloga:

• Previše kontrole od strane voljenih;
• Agresivan stav u porodici;
• Prisustvo psihološke traume.

Da bi se postavila dijagnoza, potrebno je da se obavi sveobuhvatan pregled od strane specijalista različitih profila: pedijatar, psiholog, psihijatar.

• Zaostajanje za vršnjacima u psihoemocionalnoj sferi: po pravilu se manifestuje u nedostatku samokontrole, ozbiljnim promenama raspoloženja, izolaciji i prekomernoj emocionalnoj stidljivosti;
• Problemi sa koncentracijom: dete nije u stanju da se koncentriše ni na jednu aktivnost, često je rasejano i prelazi na nešto drugo, dok druga aktivnost ne može dugo da traje;
• Problemi sa percepcijom stvarnosti: dete ne prepoznaje predmete, ne prepoznaje jednostavne šeme i konture crteža;
• Odstupanja u razvoju pamćenja: nema kognitivne aktivnosti karakteristične za vršnjake, brzo zaboravlja obrađeni materijal, pravila igre itd. Tokom igre dete je sklono stereotipnim radnjama, nema raznolikosti, igra je jednostavna;
• Problemi u razvoju govornih veština: manifestuju se u oskudnom rečniku;
• Opšte zaostajanje u razvoju, nedostatak veština u misaonom procesu.

Svako stanje koje utiče na razvoj u detinjstvu i opstaje u odraslom dobu može se klasifikovati kao razvojni poremećaj u detinjstvu.

Uobičajeni razvojni poremećaji uključuju:

>> Intelektualne smetnje

>> Poremećaji iz spektra autizma

>> Poremećaji učenja

>> Deficit pažnje i hiperaktivnost

>> Poremećaji jezika i govora

Ponekad se odstupanja od normi u razvoju mogu otkriti od vrlo ranog uzrasta, skoro od rođenja. U uzrastu od 3-4 godine ovakva dijagnoza se može definitivno i nepogrešivo postaviti na osnovu pregleda, prikupljene anamneze i relevantnih kliničkih znakova

Ako postoji sumnja da dete počinje da zaostaje u razvoju, roditelji treba da traže kvalifikovanu pomoć što je pre moguće. Ne treba unapred razmišljati o najgorem, u većini slučajeva problemi sa zaostatkom mogu se rešiti ako se tretiraju od strane profesionalaca.