Opsesivno-kompulzivni poremećaj je poremećaj koji se karakteriše prisustvom opsesivnih misli i kompulzivnih radnji. Sindrom opsesije, koji preovlađuje u mislima, osećanjima, postupcima, nastaje protiv volje i doživljava se kao neprijatna pojava. Čovek razume apsurdnost, neprirodnost i nelogičnost ovih opsesivnih manifestacija, ali ne može da ih se oslobodi.

Najčešće, bolest se dijagnostikuje u detinjstvu i adolescenciji. Veliki procenat slučajeva javlja se i kod osoba mlađih od 30 godina.

OKP kod dece mlađe od 6 godina često se manifestuje u obliku strahova (fobija). Opsesivno kompulzivni poremećaj kod dece osnovnoškolskog uzrasta se izražava u obliku kompulzija (opsesivnih radnji). OKP kod adolescenata se obično javlja u obliku opsesija (opsesija, misli, ideja).

Sva deca imaju brige, strahove i sumnje. Ali deca sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OKP) često ne mogu da prestanu da brinu, bez obzira koliko to žele. I te brige ih često primoravaju da se iznova i iznova ponašaju na određeni način. Kada se to dogodi, dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja može biti odgovarajuća.

OKP treba da dijagnostikuje odgovarajući stručnjak za mentalno zdravlje.

OKP uključuje preteranu brigu ili razmišljanje o nečemu uprkos naporima da se prestane razmišljati o tome (opsesije), kao i rituale ili stvari koje čovek mora da uradi kako bi sprečio da se nešto loše desi (kompulzije). OKP je sličan lažnoj uzbuni, izaziva brigu kod osobe o nečemu što nije štetno ili opasno.

• Strah od prljavštine ili bakterija
• Strah od kontaminacije
• Potreba za simetrijom, redom i preciznošću
• Religijske opsesije
• Srećni i nesrećni brojevi
• Seksualne ili agresivne misli
• Strah od bolesti ili štete sebi ili bližnjima
• Preokupacija kućnim potrepštinama
• Nametljivi zvuci ili reči

• Rituali nege, uključujući pranje ruku, tuširanje i pranje zuba;
• Ponavljanje rituala, uključujući ulazak i izlazak na vrata, potrebu za kretanjem kroz prostore na poseban način ili ponovno čitanje, brisanje i prepisivanje;
• Provera rituala kako bi bili sigurni da je uređaj isključen ili da su vrata zaključana, i više puta proveravanje domaćeg zadatka;
• Rituali za poništavanje kontakta sa „kontaminiranom“ osobom ili predmetom;
• Dodirni rituali;
• Rituali za sprečavanje povređivanja sebe ili drugih;
• Naručivanje ili sređivanje objekata;
• Rituali brojanja;
• Skupljanje i prikupljanje stvari bez vidljive vrednosti;
• Rituali čišćenja u vezi sa kućom ili drugim predmetima.

Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja kod dece i adolescenata je teška jer ova bolest ima slične karakteristike sa drugim patološkim procesima i poremećajima. Zbog toga samo specijalista može postaviti tačnu dijagnozu.

OKP kod dece se obično dijagnostikuje između 7 i 12 godina. Pošto su to godine kada deca prirodno osećaju potrebu da se uklope sa svojim prijateljima, a nelagodnost i stres koje izaziva OKP mogu da ih nateraju da se osećaju uplašeno, van kontrole i usamljeno.

OKP se može veoma negativno odrazizi na kvalitet života deteta ili tinejdžera, međutim, postoji tretman koji može značajno smanjiti simptome i učiniti ih podnošljivim. Najbolja linija lečenja OKP uključuje lekove koje prepisuje psihijatar i specijalizovanu vrstu terapije koja se zove kognitivno bihejvioralna terapija sa izlaganjem i prevencijom odgovora.

• Individualnu psihoterapiju
• Kognitivo bihevioralnu terapiju
• Terapiju izlaganja i prevencije odgovora