Bihejvioralna psihoterapija ili terapija modifikacije ponašanja je jedna od vodećih i popularnih oblasti savremene psihoterapije. Zasnovana je na teoriji učenja i principima operantnog uslovljavanja. Osnovna ideja ovog oblika psihoterapije zasniva se na shvatanju da se simptomi nekog oblika mentalnih poremećaja javljaju kao rezultat pogrešnog učenja. Prema bihevioristima, sve što je naučeno, može se i odučiti.  Na osnovu ovog principa, zadaci bihejvioralne psihoterapije su oslobađanje od neželjenih oblika ponašanja, kao i formiranje korisnih veština i novih adaptivnih obrazaca ponašanja.

Najveću efikasnost bihejvioralna terapija ima u lečenju:

• Fobija
• Zavisnosti
• Poremećaja ponašanja
• Poremećaja kontrole impulsa
• Hiperaktivnosti i poremećaja pažnje
• Poremećaja u ishrani
• Mucanja
• Opsesija
• Anksioznosti
• Depresije

Osnovni cilj ove terapije je promena ponašanja. Kao rezultat bihejvioralne terapije, poboljšanje se često dešava mnogo ranije nego kod drugih vrsta psihoterapije. Do brzog poboljšanja može doći čak i kod mentalnih poremećaja koji traju dugi niz godina.

Bihevioralna psihoterapija je direktivni i strukturisani oblik psihoterapije. Njene faze uključuju:

• Analizu ponašanja
• Određivanje tehnika neophodnih za korekciju ponašanja
• Postepeno osposobljavanje i razvoj novih veština na osnovu njih dolazi do ispravljanja starih navika