Asertivnost

Asertivnost je socijalna veština koja podrazumeva direktno i iskreno izražavanje sopstvenih misli, osećanja i potreba, uz uvažavanje misli, osećanja, potreba i prava drugih. Kada ste asertivni vi se zauzmete za sebe, a istovremeno uzmete u obzir i perspektivu druge osobe. Mali broj ljudi je asertivan po prirodi – to je veština koja se uči. Učenje asertivnosti je kao učenje bilo koje druge veštine. Asertivna komunikacija podrazumeva zalaganje za sopstvena prava, ali uz poštovanje prava drugih. Stoga, asertivno ponašanje prenosi vaše potrebe i zahteve na direktan način, uz istovremeno pružanje otvorenog i poštovanog dijaloga. Time što ste asertivni, prepoznajete da svi imaju jednaka prava da se izraze. Asertivnost vam omogućava da se osećate pozitivno u vezi sa sobom kroz način na koji se ophodite prema drugima, što dovodi do povećanja samopoštovanja.

Asertivnost ne uključuje manipulativna, submisivna, agresivna ili pasivno – agresivna ponašanja.

• Manipulacija: dešava kada ljudi pokušavaju da zadovolje svoje potrebe tako što drugima nameću osećaj krivice ili sažaljenje nad njima. Oni koji manipulišu često preuzimaju ulogu žrtve ili mučenika.
• Pasivna komunikacija: Popuštanje tuđim željama, a ignorisanje sopstvenih potreba ili prava. Kada ste pasivni ili defanzivni, ne dajete drugima do znanja šta mislite ili šta volite. Često, izražavanje sopstvenih potreba ili želja bude praćeno osećajem krivice.
• Agresivna komunikacija: Direktno zalaganje za sopstvena prava, mišljenje, osećanja i uverenja na način koji je često neprikladan i ne uzima u obzir prava i potrebe druge osobe.
• Pasivno agresivna komunikacija: Biti pasivno agresivan podrazumeva prikrivanje vaših pravih emocija prema osobi ili situaciji i umesto toga, izražavanje besa na kontradiktoran način

Naučite vaša prava

Sva ljudska bića imaju određena osnovna prava. Time što smo asertivni, prepoznajemo ova prava i preuzimamo odgovornost u njihovoj zaštiti kada ih drugi zanemaruju. Neka lična prava koja su važna, ali često zaboravljena, uključuju:

• Pravo da tražim ono što želim
• Pravo da kažem ne zahtevima koje ne mogu da ispunim
• Pravo da izrazim sva svoja osećanja, pozitivna ili negativna
• Pravo da promenim mišljenje
• Pravo da pravim greške i da ne budem savršen
• Pravo da sledim sopstvene vrednosti i uverenja
• Pravo da odredim sopstvene prioritete
• Pravo na sopstvene potrebe za ličnim prostorom i vremenom

Prepoznajte ograničenja

• Samoporažavajuća uverenja: Uverenja koja su iracionalna i praćena negativnom evaluacijom sebe. Često nismo svesni kada negativno mislimo o sebi i kako to utiče na naše ponašanje. Što pozitivnije razmišljamo, to će naše samopoštovanje biti veće.
• Nedostatak veština: Mnoge veštine potrebne za asertivnost se ne uče u školi. Nedostatak verbalnih i neverbalnih veština postaje prepreka asertivnoj komunikaciji. Pohađanje radionica, savetovanja i/ili vežbanja može pomoći u razvoju ovih veština.
• Anksioznost i stres: Čak i ako znamo kako da budemo asertivni, stres i anksioznost mogu postati prepreke za sprovođenje ovog ponašanja.
• Kulturni uticaj: U nekim kulturama, asertivnost se ne ceni toliko kao u zapadnim društvima. Ako je to slučaj za vas, korisno je razumeti prednosti asertivnosti, upoređujući je sa neasertivnošću, agresivnošću ili pasivnom agresijom

Neverbalna ponašanja

• Pasivno: Karakteriše ga defanzivno ponašanje, npr. spušteni pogled, pogrbljeno telo, kršenje ruku, samosažaljenje, oklevanje, smeškanje
• Agresivno: Karakteriše ga suprotstavljajuće ponašanje, npr. gledanje u oči, naginjanje napred ili pokazivanje prstom, podignut, podsmehljiv ili oholi ton glasa.
• Asertivano: Karakteriše ga suočavajuće ponašanje, npr. dobar kontakt očima, stajanje uspravno, ili čvrsto, snažan, stabilan glas.

Verbalno izražavanje

• Pasivno: Uključuje kvalifikatore npr. (možda, pretpostavljam, pitam se da li biste mogli, zar ne, pa znate, nije baš važno, ne trudite se)
• Agresivno: Pretnje, ponižavanje, evaluativni komentari, seksistički ili rasistički izrazi
• Asertivno: „Ja“ govor, kooperativni govor, empatične izjave, pokazivanje interesovanja.

Emocije

•  Pasivno: Internalizovanje osećanja i tenzije
• Agresivno: Neprikladno izražavanje ljutnje i besa
• Asertivno: Svesnost o osećanjima, adekvatna regulacija emocjia

Asertivna komunikacija

Postavljanje zahteva

• Budite jasni u vezi sa onim što želite
• Saslušajte alternative ili kompromisna rešenja
• Ne govorite sebi „ne“ i ne izvinjavajte se
• Ne umanjujte važnost

Suočavanje sa kritikom

• Opustite se i pažljivo slušajte. Parafraziranje može pomoći
• Izbegavajte dugačke, samokritične ili racionalne izgovore
• Držite se teme. Izbegavajte kontranapade
• Tražite primere i predloge
• Koristite „ja“ izjave. Podelite svoja osećanja u vezi kritike
• Govorite tiho i polako kada izgovarate „Ne“
• Prvo razmislite i/ili zatražite vreme da razmotrite o svojim opcijama
• Budite kratki! Dajte objašnjenje za svoj odgovor, ali ne i izgovor
• Ne zaboravite, uvek možete promeniti „da“ u „ne“. Reći „ne“ ne znači da treba da se osećate krivim

Davanje kritike

• Unapred isplanirajte šta želite da kažete. Koristite primere, ali nemojte preopteretiti osobu
• Dajte pozitivne povratne informacije
• Koncentrišite se na problem
• Odredite odgovarajuće vreme i mesto
• Održavajte kontakt očima; izgledajte i zvučite ozbiljno

Da biste asertivno odgovorili, pokušajte da formulišete svoj zahtev koristeći ono što se naziva DESC skripta. DESC skriptu su razvili Šeron i Gordon Bauer i detaljnije je objašnjena u njihovoj knjizi „Asserting Yourself“. DESC je skraćenica od Describe, Express, Specify, Consequences (Opišite, Izrazite, Navedite i Posledice).

Pokušajte da vežbate na situacijama koje ste upravo identifikovali kao potencijalno problematične. Trebalo bi da napišete skriptu i uvežbate pre nego što razgovarate sa osobom.

• Opišite: Opišite ponašanje/situaciju što je moguće potpunije i objektivnije. Samo činjenice! „Poslednji put kada je moj brat Nemanja došao u posetu, sama sam očistila celu kuću.“

• Izrazite: Izrazite svoja osećanja i misli o situaciji/ponašanju. Pokušajte da formulišete svoje izjave koristeći „Ja“ govor, a ne „Ti“. Početak rečenica sa „Ti“ često stavlja ljude u defanzivu, što znači da vas neće slušati. „Kao rezultat toga, osećala sam se iscrpljeno i ljuto.“

• Navedite: Navedite kakvo ponašanje/ishod biste želeli da se desi. „Želela bih da nas dvoje zajedno radimo na čišćenju kuće.“

• Posledice: Navedite posledice (i pozitivne i negativne). „Ako oboje radimo zajedno, kuća će biti brže očišćena i svi možemo zajedno uživati u njegovoj poseti.“ Ili „Ako radimo zajedno, biću manje umorna i razdražljiva.“